Zastupnica u Hrvatskom saboru za Danas: Sutra ćemo se smrzavati i nećemo imati novca za hranu, a političari zveckaju oružjem

Možda nije baš najzahvalnije, dodaje, da komentariše situaciju u susednim državama.

– Ne zato što se ne bih usudila da komentarišem, već zato što mislim da se premalo bavimo ljudskom sigurnošću. Posledično, vezano, imamo izbore u Bosni i Hercegovini i situaciju u Hrvatskoj, gde nemamo dobre odnose između predsednika i premijera, vezano za, takođe, sigurnost…

*Imamo trenutnu situaciju, da predsednik Srbije, vrhovni komandant, obara dronove avionima, migovima, a u kontekstu kosovske krize.

– Nedavno je baš u Hrvatskoj pao jedan dron a mi ni dan danas ne znamo čiji je… Umesto da se bavimo sa time da će sutra svima biti hladno, da naši građani neće imati sredstava ni da plate ne samo energente nego ni hranu, mi se bavimo zveckanjem različitih vrsta oružja, što je apsolutno nedopustivo u ovom trenutku.

*Verujete li da su sukobi realni, imajući u vidu iskustvo i predznanje u vezi sa političarima na Zapadnom Balkanu, pogotovo srpskim, koji su naslednici Slobodana Miloševića i Vojislava Šešellja i koji zveckaju oružjem i dan danas?

– Koritste se sve prilike ne bi li se upravo radilo na tome da jedni drugima svakodnevno prete. Hrvatska i Srbija su kao dve spojene posude. Vidite da ako se nešto dogodi u Hrvatskoj, odmah imate uzvratnu reakciju u Srbiji, i obrnuto. Kao da dva nacionalizma jedan drugog hrane. Pritom, itekako, imamo i Republiku Srpsku. Mislim da ono što rade političke elite upravo im odgovara da se fokus izmešta iz stvarnih problema. Da se izmešta iz korupcije. Njima odgovara da hrane svoj narod umesto hlebom – nacionalizmom. Naravno, uvek će pronaći da je neko nešto prvi započeo. Ako nema hleba, bar ima ovakvih igara… Nekako se nadam, ipak, da se to više ne sme dogoditi. Ima previše uzroka da nestanemo svi zajedno, Naši političari se poigravaju sa našim živcima, sa strpljivošću naroda. Žao mi je što kao društva nemamo više snage da se odupremo ovakvim političkim elitama, kojima ovakvo stanje odgovara.

*Kako vidite tu reakciju naroda, takozvanog javnog mnjenja na ono što im priređuju političke elite?

– Volela bih da narodi odustanu od podrške ovakvim političkim elitama u regionu… Međutim, uvek imate i deo onih koji su vezani uz te političke elite. Ako počnete od običnog naroda do medija. Mnogi naši sugrađani su se umorili od protesta. Umorili su se od toga jer se ne vide posledice. Srbija je dugo protestovala na ulici i nije se odustajalo. Tako je i bilo u Hrvatskoj, da se rešimo gradonačelnika… Bili smo uporni. Ništa nam drugo ne preostaje, osim te borbe. Problem je ako, kao u Srbiji, a delom i u Hrvatskoj, političke elite poseduju medije, pogotovo one mejnstrim… Neko iz manjeg mesta u Srbiji retko da će čitati ovakve opozicione medije. Sve manje će čitati leve portale već će biti izloženi desnoj i nacionalističkoj viziji koja će biti emitovati sliku sveta koja odgovara toj eliti. Još uvek verujem u politiku odozdo. Od okupljanja građana kada krenu na lokalnom nivou da se brinu o lokanoj zajednici. Onda takvi pokreti mogu prerasti i lokalni nivo, poput Ne davimo Beograd u Srbiji.

*Zaista verujete da je moguća promena unutar ovakvih okolnosti?

– Da ne verujem da je promena moguća, ne bih se ni bavila ovim čime se bavim. Dakle, bez obzira na moje tridesetogodišnje antiratno i mirovno iskustvo i moj rad na promociji zeleno-leve politike, da ne verujem da je promena moguća, ne bih to radila… Ne možemo čekati nekog drugog,jer mi smo ti koje smo čekali. Koga čekamo? Neće niko odraditi ono što mi moramo da uradimo.