Foto: Z. S. M.Kada je u novembru 1996. godine, ne mogavši da se pomiri sa rezultatima, Milošević rešio da pokrade lokalne izbore, čitav civilizovani svet je bio šokiran. Ne zbog odluke tamo nekog tiranina, navikli su oni i na grđe, nego zbog besmislenosti tog čina. Zar zbog toga ko će da reguliše kanalizaciju, odvoženje đubreta i ostale komunalije može neko da izazove tromesečne demonstracije u svim gradovima koje ga u konačnici mogu stajati vlasti, pitao se svako iole normalan. Tako i bi.
U odnosu na SPS, vladajući SNS nije apgrejdovao već obrnuo igricu. E, ko uspe da uđe u zdanje lokalnih samouprava, taj je pravi hadžija. Na ulazima u skupštine gradova i opštine bukte sukobi na svakom koraku. Od najmanjih mesta do prestonice, lete jaja, flaše, kamenice…
Na ulazima policija, žandari, obezbeđenja svih fela i vrsta od zvaničnih do najamnika, nižu se kordoni, bataljoni… Samo se ređaju toponimi. Počne se sa Bogatićem (pa, tako više puta), u Zaječaru se na građane ispali suzavac, Kraljevo je danas najpoznatije po jajometu, na Zvezdari se rvu po stepeništu… Čačani čak najdalje stigli. Ušli u opštinu u nedelju noć, proboravili malo pa izašli.
Ni najpredaniji hroničari Novog Sada više ne pamte kada se u tamošnju gradsku kuću moglo da uđe normalno. Svakog jutra na ekranima nas sačekaju novosadski izveštaji sa „ulaza” koji podsećaju na Ukrajinu i Gazu.
Naprednjaci su krojili Srbiju po svojoj meri. I skrojili su je. Samouprava je SNSuprava. Oni imaju ekskluzivitet kad, kako i ko može da uđe u gradske i opštinske uprave koje valjda pripadaju građanima a ne SNS-u. Već mesecima lokalni izdanci vladajuće stranke najčešće ne dozvoljavaju ni ulaz opozicionim odbornicima. Ako i „popuste” onda im propišu i tajming.
U Kragujevcu vladajuća koalicija, čak i na zvanična zasedanja Skupštine grada odbornike opozicionih stranaka pušta tek „posle pola devet”, dok njihovi ulaze kad ’oće, k’o da im je Vučić to ostavio.
Još i luđe, po prvi put u istoriji na dan skupštinskog zasedanja lokalna vlast u Kragujevcu mrtva ’ladna zatvori Gradsku upravu za sve građane koji onda ispaštaju zbog takve bahatosti jer ne mogu da završe ni jedan administrativni posao. Može im se. I tako više puta.
Posle se iz vrha SNS-a i Ana Brnabić čude otkuda tolika agresija u narodu i što „država pokazuje netolerantan stav prema nasilju”? Valjda bi trebalo da na skupštinskim vratima pucaju u svaku majku koja je došla da izvadi potvrdu da upiše dete u obdanište.
Narod je s razlogom (iz)revoltiran. Od šaltera ih dele falange i legioni bezbedonosnih struktura svih fela. Tu su šlemovi, štitovi… ali građani ne posustaju. Kao da se onaj stih iz narodne „Početak bune protiv dahija” koji veli „Svaki svoga ubite subašu” premetnuo u aktuelni „svaki u svoju uđite skupštinu”, ili opštinu… I, ulaze ili barem pokušavaju.
Onaj „svet” sa početka teksta ne da sada posle četiri i po meseca ćuti, već žmuri. A, vlast ako slučajno, baš nema tog dana neki „ulazak” u gradske ustanove uvek može zgodno da „posadi” svoje promotivne stranačke štandove. Tek da ne predahnu ni kordoni koji ih štite po lokalnim pijacama i budžacima ali ni građani koji im „direktnom demokratijom” poručuju da nisu tu baš poželjni. I, deluje da neće da (pre)stane sa obe strane.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
