Zašto je tajna zbog čega je Jelena Milić opozvana sa mesta ambasdora?

Kada je pre dve i po godine Jelena Milić postavljena za amabasadora Srbije u Hrvatskoj niko se nije pitao odakle tu osoba bez diplomatskog iskustva. Zaprepašćenje je izazvalo samo to što je u Zagreb poslata „do tada omražena osoba, upravo od onih koji su je postavili za ambasadorku Srbije u Hrvatskoj“.

Vest da je Milićeva opozvana sa mesta ambasadorke i Hrvatskoj, godinu dana pre isteka mandata, čini se nikoga nije iznenadila. Naročito ne nakon brojnih skandala koja su potresala njen diplomatski boravak u toj zemlji, članici EU. Većeg iznenađenja nije bilo ni u samoj Hrvatskoj, a čini se da je i srpska zajednica u Hrvatskoj konačno odahnula.

Nejasne su samo činjenice zbog čega je Milićeva opozvana pre isteka mandata. A tu infomaciju, osim žaljenja zbog hajke na nekadašnju borkinju za ljudska prava, dan kasnije nije ponudio ni šef srpske diplomatije Marko Đurić. Valjda je njegovo objašnjenje da je i on sam završio svoj mandat godinu dana ranije u SAD, trebalo da bude dovoljno.

Ali nije, a javnost ima pravo da zna zbog čega je ambasadoka Srbije vraćena u Beogradi i koji gresi joj se stavljaju na teret. Kao i da li su tačne nezvanične informacije koje je objavio Jutarnji list, da je hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova nameravalo da ambasadorku Srbije u Hrvatskoj proglasi za personu non grata, zbog niza incidenta koji su narušili diplomatske norme, a nisu pritom doprineli poboljšanju odnosa između Hrvatske i Srbije.

Jedan od poslednjih incidenata Milićeve, kako navode hrvatski mediji, bio je njen zahtev za organizaciju okruglog stola o ustaškim zločinima.

Pored toga, proslava Dana državnosti i Dana vojske Srbije, koju je Milić planirala u Tvornici kulture, propala je, jer se većina pozvanih nije odazvala, zbog čega je morala da otkaže taj događaj.

Milićeva je obeležila mandat svojim demonstrativnim odlascima sa više događaja. Napustila je Božićni prijem SNV zbog neslaganja s Miloradom Pupovcem oko pisma podrške mladima u Srbiji, sukobila se s Hrvojem Klasićem i Ninom Raspudićem na tribini „Thompson uber alles“, optužujući Hrvatsku za nedostatak obračunavanja s prošlošću, a otišla je i sa konferencije o manjinama, zbog kritike Jasne Vojnić na račun srpskog vrha.

Jer, kako reče jedan od bivših diplomata, nakon jednog od njenih brojnih napuštanja skupova, ako bi se tako lako napuštali skupovi, onda teško da bi neki diplomata uopšte i prisustvovao bilo kom skupu. Takvi potezi nisu samo ogrešenje o smisao diplomatije, koja je antipod ultimatumima i provokativnim gestovima, nego nas zakucavaju u inferiorni tabor onih koji su zapustili kulturu dijaloga.

A tu kulturu dijaloga u diplomatiji, reklo bi se, diktira samo rukovodstvo države, koje je učinilo da je nivo privatizacije u srpskoj diplomatiji odavno udario u plafon.

Ovo već ne liči na diplomatiju, nego na privatne aranžmane poznanika, prijatelja, rođaka, porodica. I još nešto nikada srpska diplomatija nije bila plen jedne partije, pa čak i kada je u zemlji postojala samo jedna partija, kao što je sada slučaj sa srpskom diplomatijom. Naprednjačka vlast dokazuje da je antidiplomatija – diplomatija.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.