Foto: Foto/ FoNet Aleksandar LevajkovićŠef obezbeđenja Zorana Đinđića Milan Veruović nekoliko meseci nakon atentata na tadašnjeg premijera dao je svoj prvi interju u kom je izneo svoje viđenje tog kobnog dana, gde se, prema njegovom mišljenju, na njega i premijera pucalo iz dva snajpera, sa dve različite pozicije.
On je u intervjuu 20. oktobra 2003. godine izrazio sumnju da su na Đinđića pucala dva snajpera, a ne jedan kako je navedeno u istrazi.
Kako je Danas pre 20 godina preneo, Veruović, koji je teško ranjen prilikom atentata na Zorana Đinđića, u intervjuu za B92 kazao je da veruje da metak koji je pogodio premijera, prema položaju tela, nije mogao da dođe iz Ulice admirala Geprata, već iz suprotnog smera, iz Birčaninove ulice, iz zgrade broj 6.
Do trenutka kada je dao intervju, svedok atentata i šef ličnog obezbeđenja Đinđića, nije video optužnicu, a u prva četiri meseca posle ubistva istražni organi nisu ga ni saslušali.
„Istina je da sam bio teško ranjen, ali ja sam bio svestan celog događaja, u svesnom stanju sam primljen u Urgentni centar. Vrlo dobro se sećam i vrlo dobro sam video sve što se tog dana dešavalo. Ne znam kako je došlo do toga da ja nisam bio saslušan“, rekao je on tada.
Međutim, na jednoj od konferencija za novinare, Sretenu Lukiću, tadašnjem generalu policije bilo je upućeno pitanje zašto Verouvoić nije saslušan i zašto njegova izjava nije bila uzeta u obzir.
„On je odgovorio da kriminalistički inspektori nisu smatrali da moja izjava može bitno uticati na tok istrage“, objasnio je Veruović.
On se tada prisetio i kobnog dana.
„Mi smo došli u Vladu tog dana oko 12.25 časova. Kasnili smo. Premijer je kasnio iz kuće pola sata. Došli smo tamo. Ja sam radio-vezom, kao i svakog dana, najavljivao naš dolazak u Vladu. Zvao sam šefa obezbeđenja zgrade. On mi se nije odazvao… Već smo išli ka Vladi, bili smo u Sarajevskoj ulici, na tri ili četiri minuta od Vlade. On se nije odazivao“, pričao je Veruović.
Zatim je dobio odgovor od čoveka koji je slušao istu tu vezu.
„On je bio zadužen za obezbeđenje kabineta, koji se nalazio na prvom spratu već po samom ulasku u dvorište Vlade. Rekao mi je da me je čuo, oglasio se svojim brojem – „petica te čuje“. Ja sam shvatio da me je neko iz Vlade čuo“, priseća se on.
Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.
Prema njegovim rečima, nakon toga su prišli vratima i ušli u dvorište.
„Čudno je, tog dana je dvorište Vlade bilo totalno prazno. Ušao je prvi auto, ispred nas, drugi auto je bio naš, u kome se nalazio premijer, i treći auto, iza nas. Formacijski smo se rasporedili kako
smo to, inače radili svakoga dana“, naveo je on.
Zatim je Veruović opisao sam događaj.
„Auto ulazi ispred nas, mi smo u sredini, četvorica ljudi koji su ispred nas postavljaju se na te četiri strane trojica iz zadnjeg auta postavljaju se iza nas i gledaju ulicu koja je nama iza leđa, osmatraju parking i pokrivaju neposrednu blizinu. Ja sam izašao iz auta, izneo sam štake i njegovu torbu. Otvorio sam njegova vrata, dodao mu štake i sa njim krenuo prema ulazu broj pet, u Vladu“, pričao je on.
U tom trenutku, već su, kako kaže, prilazili vratima.
„Ja sam se okrenuo da zatvorim vrata od auta, čuo sam pucanj, bio je prigušen. Učinilo mi se u tom deliću sekunde da je nešto u zgradi puklo, negde dalje. Čuo sam njegov jauk, okrenuo sam
se i u trenutku sam shvatio šta se dešava. U istom tom trenutku kada je on pogođen, ja sam čuo veliki prasak, koji je mene pogodio. Ja sam pao ispred Vlade, a on se naslonio na vrata i propao kroz vrata Vlade, koja su u tom trenutku bila zatvorena, što nije bio običaj“, prepričavao je Veruović kobni događaj.
Propao je kroz vrata i upao u hol, nastavalja on.
„Ja sam ostao da ležim na stepeništu. U tom trenutku, momci iz obezbeđenja su pritrčali, ušli su unutra da vide šta je s njim. Ja sam polako nekako otpuzao do auta. Tada je usledio treći metak, pogodio je zid zgrade što je značilo da oni nas još uvek diže na nišanu. Mi smo bili još uvek tu, nekoliko minuta, ukazivali su pomoć premijeru“, kazao je Veruović.
Zatim je, kako je naveo, pokušao sam da uđem u auto.
„Ušao sam. U tom trenutku je u auto utrčao moj kolega, koji je upalio auto, i tada smo već šefa unosili u drugo vozilo i krenuli ka Urgentnom centru“, ispričao je on.
Kako je Danas pre 20 godina podsetio, Veruović je više puta izneo u medijima svoja uverenja i izrazio spremnost da svoja saznanja ponovi i u sudu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
