A, sutra, sutra će biti mnogo bolje

Nedelja:

– Bilo bi dobro da danas uhvatim tri prelaza, iz jedan u jedan, i dva rezultata na nulu – veli preko trećeg astala „Dedin“.

– I, šta time dobijaš – pita „svakodnevni sused“ u kasno zimsko popodne.

– Iluziju da učestvujem u globalnoj priči. Da nešto radim. Da, stvaram. Da trošim i ovde gde samo proizvodimo iluziju i nesreće, a trošimo na piće – veli sagovornik.

– Platite prethodno da bi mogli da idete dalje, tako je reko šef – veli Joca konobar.

– Namirićemo, ali ideje su danas najskuplje, pa makar ih i nikada ne realizovali, poput ove fudbalske – nagrđuje sa trećeg zasebnog „odborničkog kluba pravnika“ Mita. Joca pali televizor. Na drugi kanal gde se po poljani vrzmaju Englezi u nekakvome lokalnom derbiju. Cvrči hladnoća kroz vrata. Jedino ona radi usred nedeljno usahnulog popodneva „Moravčeta“.

Zvone mobilni. Zovu žene. Poručuju „kućevne potrebe“. Malo ko je raspoložen da prizove turu. Joca osvežava mračno popodne elektrikom, a sve izgleda kao da pali sveće, među nedeljnim „svecima“ kafanske zbilje. Mraka u kome malo ko ima šansu da se uključi u fudbalske spekulacije koje donose novac, a ne daju opuštenost.

– Da, to je veštačko izazivanje adrenalina – veli Pera „Disko“, i polazeći kući poručuje piće za „ostatak sveta“ za tri stola.

Ponedeljak:

– Podržavam akciju zaveštanja organa – larma pripit komšija „Moravčeta“ koga još uvek drži utisak iz nedeljnog informativnog programa televizije.

– Kome, bre, ti možeš da zavšetaš organe – dobacije električar koji tek „postiže radnu temperaturu“ usred maglovitog prepopodneva.

– Onima kojima stvarno trebaju! – veli komšija.

– Zaveštali su oni organe vlasti, a tu im zaista ne treba naša pomoć – preseče između dve jutarnje električar.

Utorak:

– Sutra je sreda! Daj po jednu !

– Ja, neću, ostavi mi za četvratak.

– Popij, jer smo danas dobili obećanje da ćemo primiti zaostalu platu sutra, a sve buduće redovno kad počnemo da radimo.

Sreda:

Svi poznati gosti tokom prepodneva nisu bili na „licu mesta“. Odsustvovali su u svojoj dnevnoj razuzdanosti. Posle 13 sati lupnuše vrata „Moravčeta“:

– Plati, ono od juče – naredbodavan je konobar Neško.

– Hoću, ali sutra, kad proveerim da nisam imao ništa da platim kod gazda Pere, koji sve proverava – sračunljivo veli Dragan špediter.

Četvrtak, Petak, Subota:

Sa sprata bije elektronika koju u uši sa namerom da razveseli šalje Krempi. Stamenko, Goran, Belča zagoreli u licu pored kuhinjskog roštilja. Joca od vremena kada je umro Tito (15,05) na radnom mestu. Gazda Petar se sprema na popodnevni odmor. Dedin u „staklenom izlogu“ „Moravčeta“ kao kakva „muška Barbika“.

– Neće ova svakodnevica danas na dobro da izađe. Mnogo ste popili ! – konstatuje pridošli na „senasu“ Dedin.

– Biće sve u redu! – izričit je konobar Joca. Radio, muzika sa sprata, TV i dnevne vesti iz očaja. Kiseli kupus, zelena salata, rotkvice, svinjska špic rebra na žaru prelivena zaprškom od ulja i crvene paprike.

I, stvarno kako veli davnih sedamdesetih godina V. Jokić 206 u etru Radio Beograda, a pod naslovom emisije „Vikend magazin“: „A, sutra sutra će biti mnogo bolje!. Sećajući se te rečenice ovdašnji Vranjanci zaista smatraju da danas nije kao juče, a da će sutra biti kako veli V. J. Živeli, za „Vikend magazin“ koga će možda ponovo biti, ali kada sutra zaista bude mnogo bolje.