Foto:vino_Freeimages_Roger_Kirby

Kako prenosi Gardijan, ovo beskompromisno upozorenje stiže od autora studije Globalni teret bolesti, vodećeg projekta sprovedenog na Univerzitetu Vašingon u Sijetlu, koje je dalo najsveobuhvatnije podatke o uzrocima bolesti i smrti u svetu.

Akohol je, kako se navodi u njihovom izveštaju, koji je objavio medicinski časopis Lancet, bio uzrok 2,8 miliona smrti u 2016. godini.

Bio je i glavni faktor rizika za preranu smrt i invaliditet u grupi starih između 15 i 49 godina.

U tekstu se upozorava da sadašnje navike konzumiranja alkohola mogu izazvati „kobne posledice za buduće zdravlje stanovništva ukoliko izostane politička akcija“.

Kako se navodi, korišćenje alkohola doprinosi gubitku zdravlja iz mnogo razloga i povećava njegov učinak tokom celog života, naročito među muškarcima.

Podseća se da većina nacionalnih preporuka navodi da je jedna ili dve čaše vina ili piva dnevno korisna po zdravlje.

„Naši rezultati pokazuju da ne postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola“, ističu istraživači.

Rezultati su izvedeni na osvnovu istraživanja konzumiranja alkohola i uticaja na zdravlje u 195 zemalja, između 1990. i 2016. godine.

Iako su istraživači utvrdili da mali nivo pića daje određenu zaštitu za bolesti srca, a moguće i od dijabetesa ili srčanog udara, takve koristi su u velikoj meri poništene zbog štetnih efekta alkohola.

Pijenje alkohola je, naime, veliki uzrok kancera posle 50 godina života, naročito kod žena, a ranija istraživanja su pokazala i da je jedan od 13 kancera dojki u Velikoj Britaniji povezan sa konzumiranjem alkohola.

Studija je pokazala i da na globalnom nivou 27,1 odsto smrti od kancera kod žena i 18,8 odsto kod muškaraca starijih od 50 godina povezano sa navikom pijenja alkohola.

U mlađoj generaciji alkohol je najčešće uzrok smrti povezan sa tuberkulozom, saobraćajnim nesrećama i samoranjavanjem.

Studija je pokazala da svaki treći stanovnik sveta, ili 2,4 milijarde ljudi, pije alkohol i da pije jedna čatvrtina žena i 39 odsto muškaraca.

Najviše ljudi pije u Danskoj (95,3 odsto žena i 97,1 odsto muškaraca), dok najmanje muškaraca pije u Pakistanu, a najmanje žena u Bangladešu.