Da li će se u budućnosti ratovati zbog vode? 1Foto: Pixabay/FoYu

Sukob oko vode između Tadžikistana i Kirgistana možda je upozorenje za brojne buduće konflikte koji bi mogli nastati zbog ovog resursa.

Poslednje dane meseca aprila obeležile su iznenađujuće vesti koje su došle iz regiona Centralne Azije.

Između dve nekadašnje države Sovjetskog Saveza, Tadžikistana i Kirgistana, izbio je sukob u kojem je poginulo oko 40 osoba, a blizu 200 ih je ranjeno.

Trodnevni sukob koji je trajao od 28. aprila do 1. maja dogodio se u mestu Kok-Taš, nakon što su tadžikistanske vlasti odlučile da montiraju kamere putem kojih bi nadgledale rezervoare vode u pomenutom mestu na teritoriji susednog Kirgistana.

Meštani su se zbog toga pobunili, a gađanje kamenicama ubrzo je preraslo u sukob u koji su se uključile i vojske obe države.

Pregovori dve strane sprečili su dalju eskalaciju sukoba, koji je, iako kratkotrajan, svejevrsno upozorenje. Ono što ga čini drugačijim jeste pre svega povod, koji otvara novu dimenziju međudržavnih konflikata u decenijama koje su pred nama, piše Nenad Spasojević za portal Klima101.rs.

Ljudsko pravo na vodu

Kvalitetna i ispravna voda za piće predstavlja jedan od najvažnijih elemenata za normalno funkcionisanje čitavog društva, a 2010. je, rezolucijom Ujedinjenih nacija, pravo na vodu i sanitaciju konačno prepoznato kao ključno za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava.

Međutim, iz godine u godinu postaju sve upitnije njene zalihe i raste zabrinutost kako za rastuću svetsku populaciju obezbediti dovoljne količine ispravne vode.

Ovo pitanje posebno dolazi do izražaja zbog neadekvatnog ljudskog ponašanja kada je racionalna upotreba vode u pitanju, ali i sve izrazitijeg uticaja klimatskih promena.

Sve ovo često dovodi i do rasprava o tome da li će u budućnosti biti sukoba koji će za posledicu imati borbe nad kontrolom kapaciteta vode.

Koliko je voda važan resurs, govori i njen bezbednosni aspekt.

Da li će se u budućnosti ratovati zbog vode? 2
Foto: Pixabay/Silviarita

Sa porastom problema u vezi sa sa zalihama i ispravnošću vode za piće u naučnim krugovima je počelo izučavanje posebnog termina water security.

Ovaj ekološki problem ima širok spektar elemenata koje obuhvata. Tako se u njegovom definisanju, pored osnovnog značenja da postoje dovoljne zalihe ispravne vode za piće, uključuje i neophodnost da je uvek dostupna za osnovne ljudske potrebe, bilo da je reč o izvorima ili ceni.

Nedostatak vode u regionima Bliskog istoka i Severne Afrike

Svakako da region Bliskog istoka i Severne Afrike predstavlja područje u kojem je u poslednjih pola veka došlo do ozbiljnijih promena u količini dostupne slatkovodne pijaće vode.

Tako su kapaciteti sa 4.000 m3 godišnje po stanovniku tokom sredine XX veka, sredinom prošle decenije došli na svega oko 1100 m3 godišnje.

Pojedina naučna istraživanja su procenila da će u narednim godinama ovaj region, posebno pod uticajem klimatskih promena, konstantno gubiti zalihe pijaće vode.

Iako negativne, ove posledice je moguće ublažiti. Za to je, pre svega, potreban sistematski pristup država, ali i regionalna saradnja među njima.

Međutim, ono što ovom planu stoji na putu jeste trend iz prethodnih decenija, koje su obeležili nestabilnost, sukobi i rast populacije.

Uz nesporni uticaj klimatskih promena ovi problemi mogu se samo još više produbiti i dovesti novih nesigurnosti i ugrožavanja mira i bezbednosti u ovom nestabilnom regionu.

Pored Severne Afrike i Bliskog istoka, ozbiljan problem sa snabdevanjem čistom vodom imaju i brojne države Supsaharske Afrike, kao i pojedini regioni u Aziji.

Voda kao bezbednosno pitanje

U domenu problema za pomenuti region Bliskog istoka i Severne Afrike u prošlosti je bilo nekoliko konkretnih primera mogućih sukoba oko izvora vode. Trenutno aktuelni sukob između Izraela i Palestine predstavlja nastavak vrlo loših odnosa ova dva aktera.

Ono što u budućnosti može da bude novi kamen spoticanja, jeste upravljanje nad izvorima pijaće vode.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Da li će se u budućnosti ratovati zbog vode?”

  1. Ми смо велико хидрочвориште Европе, немој после да неку у Данасу пише онда да нам не треба војни рок.

    • I ti misliš da će to sprečiti vojni rok ?
      Drugo, ako nisi znao, Srbija je među zemljama sa najmanje površinskih voda, koje inače udarnički uništavamo bacanjem otpada u vodotokove i izgradnjom mini hidroelektrana.
      Umesto zalaganja za besmisleni vojni rok bolje je trošiti energiju na zakonsko uređeje i kažnjavanje divljačkog zagađivanja reka i drugih vodotokova.

  2. Mesno mlecna industrija je najveci zagadjivac vode na Zemlji. Razmislite o tome sta sve podrzavate svojom ishranom.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.