Foto: PublicDomainPictures

Odgovoran je za pojavu epidemija i pandemija. Tip B dovodi do obolevanja u mlađem uzrastu, uglavnom sa blažom kliničkom slikom. Dva antigena u virusu tipa A sklona su izmenama i mutacijama, posebno sa virusima gripa koji cirkulišu u populaciji ptica i sisara, dovodeći do stvaranja novih podtipova za osetljivu populaciju ljudi. Takva poslednja velika izmena se desila 2009. godine u pandemiji AH1N1.

Kako se grip prenosi?

Virus gripa se prenosi sa zaražene na osetljivu osobu kapljičnim putem, direktnim kontaktom  i indirektnim kontaktom preko sveže kontaminiranih predmeta s obzirom da može satima da preživi u spoljašnjoj sredini, posebno u uslovima niske temperature i niske vlažnosti.

Koliko vremena nakon izlaganja virusu dolazi do razvoja simptoma, odnosno koliko je vreme inkubacije?

Do razvoja simptoma dolazi najčešće nakon dva dana od izlaganja virusu, odnosno period inkubacije može da varira u rasponu 1–4 dana.

Koji su simptomi gripa?

Tipična bolest se karakteriše iznenadnim porastom temperature, bolovima u mišićima, gušoboljom i neproduktivnim kašljem. Naknadno dolazi do curenja iz nosa, glavobolje, osetljivosti na svetlost. Ovakva klinička slika se ne razvija kod svake inficirane osobe.

Osobe koje su prethodno bile izložene virusu (kroz prirodnu infekciju ili vakcinaciju) imaju manje šanse da razviju tešku kliničku sliku bolesti.

Koliko je grip ozbiljna bolest?

Grip je veoma ozbiljna bolest, mada mnogi ljudi misle da je grip samo prehlada. On može dovesti do teških komplikacija koje zahtevaju bolničko lečenje, a u nekim slučajevima i do smrtnog ishoda.

Svake godine od gripa oboli oko 30 odsto populacije na globalnom nivou, 3–5 miliona razvije tešku kliničku sliku koja zahteva hospitalizaciju, a 250–650 hiljada ljudi umre od posledica ove bolesti.

Od gripa mogu da obole osobe u svim uzrasnim grupama. U posebnom riziku od komplikacija su stariji od 65 godina života, mala deca, osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja bez obzira na uzrast, osobe sa oslabljenim imunitetom i trudnice.

Koje su najčešće komplikacije gripa?

Najučestalija komplikacija gripa je bakterijsko zapaljenje pluća. Virusno zapaljenje pluća je ređe, ali ima veću smrtnost. Moguće su komplikacije i na ostalim delovima disajnih puteva, kao i od strane kardiovaskularnog i drugih sistema. Rejov sindrom je komplikacija koja se javlja kod dece i povezana je sa primenom aspirina za snižavanje povišene temperature i smanjenje bola.

Koji je najbolji način za sprečavanje gripa?

Najbezbediji i najefikasniji način individualne i kolektivne zaštite od gripa je vakcinacija svake sezone.

Da li postoje i druge mere za sprečavanje gripa?

Vakcinacijom se prevenira obolevanje, komplikacije, bolničko lečenje i smrtni ishodi. Postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

  1. Pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja nakon čega se maramica odlaže u kantu.
  2. Pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola.
  3. Izbegavanje kontakta sa bolesnim osobama.
  4. U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.
  5. Ne dodirivati rukama oči, nos  i usta, jer se virus na taj način najlakše i najčešće prenosi.

Ukoliko obolite, šta treba da radite?

Potrebno je da se odmarate i pijete dosta tečnosti. Možete koristiti lekove za ublažavanje simptoma, ali nemojte nikada davati aspirin deci i adolescentima za snižavanje povišene temperature. Ukoliko ste u visokom riziku od komplikacija  (trudnice, osobe sa hroničnim bolestima, stariji od 65 godina, deca), konsultujte svog lekara.

Kada je obolela osoba zarazna?

Osoba je najzaraznija neposredno (1–2 dana) pre izbijanja simptoma i 4–7 dana nakon pojave simptoma gripa (kod dece i do 14 dana).

Da li se može više puta oboleti od gripa?

Da. Infekcija jedinim sojem virusa gripa ne omogućava zaštitu od drugih sojeva ovog virusa. 

Koje vrste vakcina postoje? Od čega se sastoje? Kako se daju?

U najširoj primeni su inaktivisane vakcine protiv gripa (trovalentne ili četvorovaletne) koje se u vidu injekcije u mišić nadlaktice daju osobama starijim od šest meseci života. Postoje i žive, oslabljene vakcine koje se u vidu spreja za nos daju osobama uzrasta 2–49 godina, izuzimajući trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom. One nisu registrovane za primenu u našoj zemlji.

Svake godine Svetska zdravstvena organizacija izdaje preporuke za sastav vakcine u nastupajućoj sezoni gripa na osnovu dominantnih sojeva virusa koji su bili u cirkulaciji tokom prethodne sezone.

Ko može da primi vakcinu protiv gripa?

Vakcinacija se sprovodi  kod:

1)  trudnica

2)  lica uzrasta od šest meseci sa hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu); hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju); metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI>40); bubrežnom disfunkcijom; hemoglobinopatijom; hroničnim neurološkim poremećajima; imunosupresijom (uključujući osobe sa HIV/AIDS, osobe sa fukcionalnom ili anatomskom asplenijom), kao i kod primaoca transplantata

3)  osoba starijih od 65 godina života

4) članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine.

Koliko često treba da se prima vakcina?

Vakcinacija se sprovodi svake godine pre početka sezone gripa. Imunitet se stvara na soj virusa gripa sadržan u vakcini i traje 6–12 meseci. Preporuka je da se osoba vakciniše u narednoj sezoni, čak i ako nema izmene soja u vakcini zbog slabljenja imunskog odgovora tokom vremena.

Kada osobu treba vakcinisati?

Preporuka je da se vakcinacija sprovede pre početka cirkulacije virusa, najbolje krajem oktobra, ali se može sprovoditi i tokom trajanja sezone gripa (zima i proleće). Treba imati u vidu da  su potrebne dve do tri nedelje nakon vakcinacije za stvaranje zaštitnog titra antitela (imuniteta).

Da li je za pacijente obolele od malignih bolesti bezbedno da se vakcinišu protiv gripa?

Da. Osobe obolele od malignih bolesti potrebno je zaštiti, čak i tokom terapije osnovne bolesti, jer su u visokom riziku od komplikacija gripa, uključujući hospitalizaciju i smrtni ishod.

Da li je bezbedno da se trudnice vakcinišu protiv gripa?

Da. Trudnice su u povećanom riziku od ozbiljnih komplikacija i smrtnog ishoda od gripa (četiri puta veći u odnosu na žene koje nisu trudne), kao i porodilje tokom prve dve nedelje nakon porođaja. Vakcinacijom trudnica štite se i njihova novorođena deca za koju vakcinacija nije indikovana. Žene koje planiraju trudnoću tokom sezone gripa, takođe treba da se vakcinišu.

Da li je vakcina bezbedna?

Vakcina je veoma bezbedna. Najučestaliji neželjeni efekti inaktivisane vakcine protiv gripa su crvenilo, otok, bol na mestu uboda (15–20% vakcinisanih). Manje od jedan odsto vakcinisanih  razvije blago povišenu temperaturu, groznicu, bol u mišićima.

Ovo su očekivane neželjene reakcije koje obično nastaju unutar tri dana od vakcinacije i spontano se povlače jedan do tri dana nakon nastanka. Teške neželjene reakcije su veoma retke. Osobe koje su razvile Guillain Barre-ov sindrom unutar šest nedelja od vakcinacije protiv gripa ne treba vakcinisati ukoliko nisu u grupi visokog rizika.

Da li je vakcina efektivna?

Efektivnost odnosno nivo zaštite vakcine protiv gripa zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja (imunog statusa) primaoca, stepena podudarnosti virusnih sojeva u vakcini i cirkulaciji.

U sezonama velike podudarnosti sojeva, zaštitini efekat vakcine je 50–70 odsto među zdravim odraslim mlađim od 65 godina života. Kod starijih sa hroničnim bolestima zaštiti efekat vakcine je 40–60 odsto. Vakcinacijom se zapaljenje pluća i hospitalizacija redukuju za 70% a smrtnost za 80%, što je njen najveći značaj.

Da li vakcina može izazvati grip?

Ne. Vakcina sadrži inaktivisane delove virusa gripa koji ne mogu izazvati bolest. Nekada se vakcinacija sprovede u periodu inkubacije (period od ulaska uzročnika bolesti u organizam do razvoja simptoma) kada osoba još nema simptome bolesti, pa nakon vakcinacije razvije kliničku sliku gripa. Stiče se utisak da je bolest uzrokovana vakcinom, što nije tačno.

Ko ne treba da se vakciniše?

Inaktivisna vakcina protiv gripa se  može dati svima izuzev deci mlađoj od šest meseci života i osobama koje imaju tešku alergijsku reakciju na prethodnu dozu vakcine protiv gripa.

Privremeno se odlaže davanje vakcine u slučaju akutne bolesti, povišene temperature preko 38,5C, alergijske reakcije na neki od sastojaka vakcine, teže neželjene reakcije na prethodnu dozu vakcine.

Povezani tekstovi