5 stvari koje farmaceut nikada ne radi leti: Veliki vodič o suncu i lekovima, suplementima i kremama za zaštitu

Crveni UV alarm nije razlog za paniku. Ali jeste razlog da ovog leta neke navike promenimo.

Dok većina razmišlja samo o kremi sa zaštitnim faktorom, Marija Milić,  farmaceut objašnjava zašto sunce može da bude problem i kada mislimo da smo se dobro zaštitili, ali i koje greške leti najčešće pravimo.

Pre nekoliko dana pogledala sam prognozu i, osim temperature, ugledala upozorenje da je za naredne dane proglašen crveni alarm za UV zračenje. Većina ljudi tada pomisli na jedno: „Dobro, namazaću kremu.“ I to je svakako dobar početak. Ali nije cela priča.

Kao farmaceut, svake godine u ovo vreme slušam slična pitanja. Da li mogu na more dok pijem antibiotik? Da li je dovoljno da se namažem jednom ujutru? Da li tablete koje pijem imaju veze sa suncem? Iskreno, skoro niko me ne pita ono što je možda najvažnije, a to je da li sunce može da promeni način na koji neki lek deluje ili da poveća rizik od neželjenih reakcija.

Odgovor je: može. Ne kod svih lekova i ne kod svih ljudi, ali dovoljno često da vredi razgovarati o tome.

Dobra vest je da ovo nije još jedan tekst koji će vas ubediti da leto provedete iza spuštenih roletni. Naprotiv. Sunce nam je potrebno, boravak napolju ima brojne koristi za fizičko i mentalno zdravlje, a i danas o UV zračenju znamo mnogo više nego što smo znali pre dvadesetak godina. Bilo bi šteta da to znanje ne iskoristimo.

Šta zapravo znači crveni UV alarm?

Kada meteorolozi objave crveni UV alarm, ne upozoravaju nas da će tog dana biti „vrelije“. Zapravo, UV indeks nema mnogo veze sa tim koliko je napolju toplo.

To je u početku zbunjivalo i mene. Možete sedeti na prijatnih 26 stepeni uz povetarac i dobiti ozbiljne opekotine, dok će vam dan od 35 stepeni proveden u debelom hladu delovati sasvim podnošljivo. Jednostavno rečeno, osećaj toplote i jačina UV zračenja nisu isto.

UV indeks pokazuje koliki je intenzitet ultraljubičastog zračenja koje dopire do Zemljine površine i koliki je rizik da ono izazove oštećenje kože i očiju. Što je indeks viši, manje vremena je potrebno da nezaštićena koža počne da trpi posledice.

U trenutku pisanja ovog teksta UV indeks u Beogradu iznosio je 9. Vrednosti iznad 8 smatraju se veoma visokim, dok crveni alarm označava ekstreman nivo UV zračenja. Kod osoba svetlije puti dovoljan je relativno kratak boravak na direktnom suncu da se pojavi crvenilo, posebno između 10 i 16 časova. A to je mnogo kraće nego što većina ljudi misli. To znači da ovih dana zaštita više nije preporuka, već deo zdravorazumskog ponašanja.

Zašto sunce danas doživljavamo drugačije nego ranije?

Istina je da sunce nije ono što se promenilo. Promenila se atmosfera koja nas štiti, ali i naše razumevanje onoga što UV zračenje radi našoj koži.

UVA, UVB i UVC zračenje? U čemu je razlika? Sunčevo zračenje sastoji se od različitih talasnih dužina, ali kada govorimo o zdravlju kože, najčešće pominjemo tri vrste ultraljubičastog zračenja.

UVC zraci imaju najveću energiju, ali do nas praktično ne dopiru jer ih zadržava Zemljin ozonski omotač. Dobra vest je da o njima, u svakodnevnom životu, gotovo da ne moramo da razmišljamo.

UVB zraci odgovorni su za većinu opekotina od sunca. Oni deluju uglavnom na površinske slojeve kože i upravo zbog njih posle dana provedenog na plaži uveče shvatimo da nas ramena „peku“. UVB zraci imaju važnu ulogu i u stvaranju vitamina D, ali istovremeno mogu da izazovu direktna oštećenja ćelijske DNK.

UVA zraci čine oko 95 odsto UV zračenja koje dopire do Zemljine površine. Prolaze kroz oblake. Prolaze kroz prozorsko staklo. Odbijaju se od peska, vode, betona, pa čak i snega. Drugim rečima, možete sedeti ispod suncobrana i dalje biti izloženi delu UV zračenja koje se odbija od okoline. Oni ne izazivaju uvek trenutnu reakciju. Često nema bola, nema peckanja, nema osećaja da se nešto loše događa. Ali upravo zbog toga mogu biti podmukliji. Prodiru dublje u kožu i učestvuju u procesima koji dovode do prevremenog starenja kože, nastanka bora, pigmentacija i povećanog rizika od razvoja pojedinih karcinoma kože.

Zanimljivo je da je moderna krema za zaštitu od sunca nastala sasvim slučajno. Četrdesetih godina prošlog veka švajcarski hemičar Franc Greiter zadobio je ozbiljne opekotine penjući se na planinu Piz Buin. To iskustvo ga je navelo da razvije jednu od prvih efikasnih krema za sunčanje, a kasnije je upravo on uveo pojam SPF (Sun Protection Factor) koji danas gotovo svi tražimo na ambalaži. U to vreme cilj je bio prvenstveno da se spreče opekotine. Tek mnogo kasnije postalo je jasno da oštećenja kože ne nastaju samo kada pocrvenimo.

Šta se zapravo dešava u koži kada smo na suncu?

Koža nije pasivna barijera koja samo „potamni“. Naprotiv. Čim UV zraci dospeju do kože, u ćelijama počinje čitav niz biohemijskih procesa. Nastaju slobodni radikali, dolazi do oštećenja DNK, aktiviraju se mehanizmi popravke, a melanociti počinju da proizvode više melanina, pigmenta koji koži daje tamniju boju.

Možemo to da zamislimo kao mali alarm u ćelijama. Organizam pokušava da popravi nastalu štetu, a istovremeno pokreće mehanizme koji će ga zaštititi od narednog izlaganja. Upravo zato koža tamni i to ne zato što je „zdravo potamnela“, već zato što pokušava da se odbrani.

Preplanuli ten često doživljavamo kao znak zdravlja ili uspešnog odmora. Međutim, biologija ima drugačije objašnjenje. U stvarnosti, preplanulost je odbrambeni odgovor organizma na oštećenje izazvano UV zračenjem.

To ne znači da svako tamnjenje kože predstavlja ozbiljan problem niti da treba paničiti posle svakog izlaska napolje. Ali znači da je ten koji dobijemo na odmoru zapravo dokaz da je koža pokušala da se zaštiti.

To je možda manje romantično nego što zvuči u reklamama za letovanje, ali je bliže istini.

Efekti UV zračenja sabiraju se tokom života. Koža pamti mnogo više nego što mislimo. Ne pamti u emotivnom smislu, naravno, već na nivou ćelija. Zato dermatolozi često kažu da zaštita od sunca nije važna samo zbog današnjeg dana na plaži, već zbog svih narednih godina. Posebno kada su u pitanju deca. Što ranije počnemo da štitimo njihovu kožu, to joj dajemo veću šansu da ostane zdrava i decenijama kasnije.

Kada lek i sunce nisu dobra kombinacija

Pošto vam ovo piše farmaceut, volela bih da se osvrnem na još jednu temu o kojoj se leti mnogo manje govori. UV zraci ne deluju samo na kožu. Kod osoba koje koriste određene lekove mogu potpuno promeniti način na koji koža reaguje na sunce, a pojedine lekove mogu učiniti manje stabilnim ako se nepravilno čuvaju tokom vrelih letnjih dana.

Da li ste nekada pročitali u uputstvu za lek rečenicu: „Izbegavati izlaganje suncu“, pa taj deo samo preleteli pogledom? Niste jedini. Takva upozorenja često ostanu neprimećena jer deluju kao nešto što se dešava „nekome drugom“. Ako smem da napravim jednu malu digresiju, volela bih da mnogo češće pročitate upravo ovaj deo uputstva nego spisak neželjenih dejstava. Upravo se u tim kratkim upozorenjima često kriju informacije koje vam mogu sačuvati i terapiju i letovanje.

A tokom leta te informacije postaju vrlo konkretne.

Fotosenzitivnost je stanje u kojem određeni lek povećava osetljivost kože na UV zračenje. Drugim rečima, količina sunca koju biste inače podneli bez problema može izazvati mnogo burniju reakciju dok koristite određenu terapiju.

Drugim rečima, možda nije najbolja ideja da posle prve doze antibiotika provedete četiri sata na plaži u najtoplijem delu dana.

Fototoksična ili fotoalergijska reakcija – nije isto

Iako se ova dva pojma često koriste kao sinonimi, između njih postoji razlika.

Fototoksična reakcija je mnogo češća. Nastaje kada lek apsorbuje UV zračenje i potom ošteti ćelije kože. Reakcija može da se pojavi već nakon prvog izlaganja suncu i obično izgleda kao veoma jaka opekotina. Koža postaje crvena, bolna, ponekad se javljaju plikovi, a promene se pojavljuju upravo na delovima koji su bili izloženi suncu.

Fotoalergijska reakcija je ređa. U ovom slučaju UV zračenje menja strukturu leka ili njegovog metabolita, pa imuni sistem počinje da ga prepoznaje kao nešto strano. Rezultat je osip koji svrbi, često se širi i na delove kože koji nisu bili direktno izloženi suncu.

Za prosečnog čoveka možda i nije presudno da zapamti razliku između ova dva termina. Važnije je da zna da neočekivano crvenilo, pečenje ili osip tokom terapije nisu nešto što treba ignorisati.

Koji lekovi najčešće izazivaju fotosenzitivnost?

Ne postoji jedna lista svih lekova koji mogu izazvati fotosenzitivnost, ali postoje grupe kod kojih je ovaj neželjeni efekat dobro poznat.

Među njima su pojedini antibiotici, posebno doksiciklin i drugi tetraciklini, zatim neki lekovi iz grupe sulfonamida, određeni diuretici koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, retinoidi za terapiju akni, amiodaron, kao i pojedini antidepresivi i antipsihotici. Čak i neki gelovi protiv bolova koji sadrže ketoprofen mogu povećati rizik od reakcije ako se namažu na kožu koja će biti izložena suncu. Ovo nije spisak svih lekovi koji mogu izazvati fotosenzitivnost, zato uvek pročitajte uputstvo ili se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom.

Ne znači da će svaka osoba koja koristi ove lekove razviti fotosenzitivnost.

Ali rizik postoji i zato vredi pročitati uputstvo ili pitati farmaceuta kada preuzimate terapiju.

Da li treba prekinuti terapiju zbog odlaska na more?

Ne.

Ovo naglašavam zato što sam u apoteci više puta bila svedok da ljudi odlažu ili prekidaju terapiju jer idu na more, ne žele da izbegavaju sunce ili planiraju proslavu na kojoj će piti alkohol. Nekako nam sopstveni komfor vrlo lako postane važniji od lečenja. A to je odluka koja može imati mnogo ozbiljnije posledice od propuštenog dana na plaži.

Ako koristite antibiotik ili drugi lek koji može izazvati fotosenzitivnost, nemojte samoinicijativno prekidati terapiju zato što ste isplanirali vikend na reci ili deset dana na moru.

Mnogo je bezbednije prilagoditi ponašanje nego prekinuti lečenje.

To znači više hlada, laganiju odeću dugih rukava kada je moguće, kvalitetan preparat za zaštitu od sunca i izbegavanje boravka na direktnom suncu u periodu kada je UV indeks najviši.

Nekad najdosadniji savet bude i najbolji savet.

Sunce ne menja samo kožu. Može da utiče i na lek.

Visoka temperatura, direktno sunčevo zračenje i nepravilno čuvanje mogu smanjiti stabilnost pojedinih lekova.

Insulin leti zahteva posebnu pažnju jer je osetljiv na visoke temperature.

Ako se satima nalazi u pregrejanom automobilu, na peškiru pored bazena ili u torbi koja stoji na direktnom suncu, može izgubiti deo svoje aktivnosti. Ako često putujete ili leti provodite mnogo vremena van kuće, razmislite o nabavci rashladne torbice ili termo futrole namenjene za čuvanje insulina. To možda deluje kao sitnica. Za osobu sa dijabetesom nije.

Isto važi i za adrenalinski autoinjektor. Osobe koje imaju rizik od teških alergijskih reakcija često tokom cele godine nose adrenalinski autoinjektor u torbi ili rancu.

To je navika koja može spasiti život. Ali i ovaj lek ima svoje granice kada je reč o temperaturi.

Ako se autoinjektor dugo nalazi na direktnom suncu ili u automobilu koji se leti može zagrejati na više od 60 stepeni, njegova stabilnost može biti narušena.

Zato nije dovoljno samo imati ga kod sebe već je važno i kako ga čuvate.

Ako imate nekoliko minuta, preporučila bih vam da barem jednom godišnje pogledate kratko edukativno uputstvo proizvođača o pravilnoj upotrebi adrenalinskog autoinjektora. U hitnoj situaciji nema mnogo vremena za razmišljanje, pa je dobro da se i osoba koja ga nosi i članovi porodice s vremena na vreme podsete kako se pravilno koristi.

A šta je sa drugim lekovima?

Nisu u pitanju samo insulin i adrenalinski autoinjektor. Određene biološke terapije, pojedine hormonske injekcije i drugi lekovi takođe zahtevaju posebne uslove čuvanja.

Čak i kada lek nije posebno osetljiv na svetlost, visoka temperatura može uticati na njegov kvalitet i efikasnost.

Zato leti nije loše da s vremena na vreme pogledate deo u uputstvu koji nosi naziv „Način čuvanja“. Priznajem, nije najuzbudljivije štivo. Ali je verovatno korisnije nego što mislimo.

Da li suplementi mogu da pripreme kožu za sunce?

Čim počne leto, police apoteka dobiju svoju sezonsku postavu. Pored krema sa zaštitnim faktorom, pojavljuju se preparati koji obećavaju lepši ten, manju osetljivost kože ili bolju zaštitu od UV zračenja. Neki ih kupuju svake godine, drugi su prilično skeptični.

Istina je, kao i obično, negde između. Ne postoji suplement koji može da zameni kremu sa zaštitnim faktorom, odeću ili hlad. To je važno reći odmah, da ne ostane dilema.

Međutim, postoje određeni sastojci za koje postoje naučni dokazi da, kao deo šire strategije zaštite, mogu doprineti otpornosti kože na UV zračenje. Drugim rečima, mogu biti podrška, a ne štit.

Beta-karoten – najpoznatiji, ali ne i za svakoga

Verovatno nijedan suplement nije toliko povezan sa letom kao beta-karoten. Mnogi ga počinju uzimati nekoliko nedelja pre odlaska na more u nadi da će lakše potamneti i manje izgoreti.

I postoji razlog zašto je stekao takvu reputaciju. Beta-karoten je snažan antioksidans i prekursor vitamina A. U organizmu pomaže u neutralisanju dela slobodnih radikala koji nastaju pod uticajem UV zračenja.

Ali važno je imati realna očekivanja: Neće sprečiti opekotine ako provedete četiri sata na plaži bez zaštite.

Postoji još jedna važna napomena koja se često zaboravlja. Suplementi sa visokim dozama beta-karotena ne preporučuju se pušačima i osobama koje su dugo pušile, jer su velika klinička istraživanja pokazala povećan rizik od raka pluća u ovoj populaciji.

Šta je sa vitaminima C i E?

Vitamin C i vitamin E takođe imaju antioksidativna svojstva i učestvuju u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Kada ih unosimo kroz raznovrsnu ishranu, oni su deo normalnog funkcionisanja organizma.

Da li će dodatna suplementacija koristiti svima?

Ne nužno. Ako se hranite raznovrsno, nemate dokazan nedostatak i nemate posebne medicinske indikacije, suplement nije nešto što vam je automatski potrebno samo zato što je leto.

Zvuči kao kliše.

Ako se setite priče sa početka teksta, kada smo govorili o slobodnim radikalima i oksidativnom stresu, onda je jasno zašto se vitamin C često pominje u kontekstu zaštite kože. Ipak, nijedan suplement ne može da zameni osnovne mere zaštite od sunca.

Hajde da rešimo jednu čestu dilemu: da li postoji velika razlika između SPF 30 i SPF 50?

Postoji, ali je ona manja nego što većina ljudi misli. SPF 30 blokira oko 97% UVB zraka, dok SPF 50 blokira oko 98%. Dakle, razlika nije dvostruka, iako brojevi tako izgledaju. Međutim, taj jedan dodatni procenat može biti značajan za osobe veoma svetle puti, decu, osobe sa povećanim rizikom od raka kože ili za one koji provode mnogo vremena na jakom suncu.

Drugim rečima, mnogo je važnije da kremu nanesete pravilno i u dovoljnoj količini nego da satima razmišljate da li je SPF 30 ili SPF 50 bolji izbor.

A tu većina nas pravi istu grešku.

Pre nego što kupite preparat, razmislite i o tome da li ćete ga koristiti u dovoljnoj količini. Iz iskustva mogu da kažem da je često bolje kupiti proizvod koji se uklapa u vaš budžet i koji nećete štedeti, nego najskuplji preparat koji ćete nanositi u premaloj količini.

Većina ljudi nanese tek polovinu količine kreme na osnovu koje je zaštitni faktor ispitan u laboratoriji. To znači da stvarna zaštita može biti znatno manja nego što piše na pakovanju.

Za lice se često koristi pravilo dva prsta (količina kreme istisnuta duž kažiprsta i srednjeg prsta). Za telo je najlakše zapamtiti da je odrasloj osobi za jedno mazanje potrebno približno dve pune šake preparata.

Kada to prvi put kažem u apoteci, ljudi me uglavnom pogledaju sa nevericom.

„Pa ko toliko stavlja?“

Iskreno, vrlo malo ljudi. I upravo zato mnogi izgore uprkos tome što koriste SPF 50. Krema koja ostane u bočici ne štiti kožu.

SPF nije isto što i UVA zaštita

Još jedna česta zabluda jeste da visok SPF znači potpunu zaštitu od svih vrsta UV zračenja.

Ne znači.

SPF govori prvenstveno o zaštiti od UVB zraka, onih koji izazivaju opekotine. Zato pri izboru preparata nemojte gledati samo broj na ambalaži. Pogledajte da li se na pakovanju nalazi i oznaka UVA u krugu. Ona nije marketinški trik niti još jedan simbol koji proizvođači stavljaju bez razloga. Ta oznaka znači da preparat pruža odgovarajuću zaštitu i od UVA zraka i da ispunjava evropske standarde za širokospektralnu zaštitu.

Doza Farmaceuta on Instagram: „U ovom karuselu vodim vas kroz priču o tome kako je nastala UVA zaštita i zašto danas nije dovoljno gledati samo SPF.“

Delovi tela koje gotovo svi zaboravimo

Postoji zanimljiv obrazac koji dermatolozi godinama primećuju.

Promene na koži često se javljaju upravo na mestima koja ljudi redovno preskaču prilikom mazanja.

Uši.

Kapci.

Usne.

Teme kod osoba sa proređenom kosom.

Zadnja strana vrata.

Šake.

Stopala.

Ako ste sada shvatili da bar dva od ovih delova nikada ne namažete, niste usamljeni. U apoteci često kažem da je krema za sunčanje pomalo kao pranje zuba. Nije dovoljno da operete samo prednje zube. I oni pozadi traže istu pažnju.

Još jedan zanimljiv podatak koji vredi zapamtiti. Melanom se može razviti bilo gde na koži, ali postoje određeni obrasci koje dermatolozi često viđaju.

Kod muškaraca se relativno često otkriva na leđima. Kod žena na potkolenicama.

Ne zato što je sunce „odabralo“ ta mesta, već zato što su obrasci izlaganja suncu tokom života različiti. To je još jedan razlog da povremeno pregledate svoju kožu.

Šta raditi ako ipak izgorite?

Koliko god bili oprezni, opekotine se nekada ipak dogode. Najvažnije je da kožu što pre sklonite sa sunca i rashladite mlakim tušem ili hladnim oblogama. Nakon toga mogu pomoći emolijentni preparati ili proizvodi sa pantenolom ili aloja verom koji ublažavaju osećaj zatezanja i pomažu očuvanju kožne barijere.

Pijte dovoljno tečnosti. Kod većih opekotina to zaista jeste važno.

Ako se pojave plikovi, nemojte ih bušiti. Oni predstavljaju prirodnu zaštitu oštećene kože od infekcije.

Ako su opekotine zahvatile veliku površinu tela ili su praćene temperaturom, jakim bolom, malaksalošću ili znacima dehidracije, potrebno je javiti se lekaru.

Pet stvari koje farmaceut nikada ne radi leti

Ne ostavlja lekove u automobilu.

Ne koristi prošlogodišnji SPF koji je celo leto proveo u gepeku.

Ne počinje da uzima beta-karoten dva dana pred more.

Ne veruje da oblačno vreme znači bezbedno izlaganje suncu.

Ne zaboravlja uši, šake, teme i potkolenice kada nanosi kremu za zaštitu od sunca.

Sunce nije neprijatelj. Neznanje jeste.

Možda je najveća promena u poslednjih dvadesetak godina to što danas mnogo bolje razumemo kako UV zračenje utiče na organizam. Znamo da opekotina nije jedina posledica. Znamo da pojedini lekovi mogu povećati osetljivost kože, da visoka temperatura može uticati na stabilnost nekih terapija i da SPF nije jedina stvar na koju treba misliti kada izađemo iz kuće.

To ne znači da leto treba provesti u hladu, sa strahom od svakog sunčevog zraka.

Sunce je deo života. Ali, kao i kod mnogih drugih stvari u zdravlju, razliku najčešće ne prave velike odluke, već male navike koje ponavljamo iz dana u dan.

Ako ovog leta, osim peškira, naočara i kreme za sunčanje, sa sobom ponesete i malo više znanja, uradili ste možda i najbolju stvar za svoju kožu. A znanje je jedina zaštita koju ne morate ponovo da nanosite na svaka dva sata.


Autor: Marija Milić, dipl. farm.
Doza farmaceuta

„Verujem da farmacija ne treba da bude tema samo kada smo bolesni. Ako želimo da je približimo ljudima, moramo da izađemo iz prevelikog stručnog žargona.

Moramo da govorimo jezikom koji ljudi razumeju, da dajemo jednostavne odgovore i kroz svakodnevne primere približimo znanje koje im može pomoći da donose bolje odluke o svom zdravlju.“