Hrišćani danas proslavljaju Uskrs

Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine je posvećena Vaskrsu i zbog toga je neradna. Na ovaj dan, porodica se okuplja za porodičnom trpezom, koja je bogata hranom. Prvo se jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostala hrana.

Crkvena učenja kazuju da je Isus raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, dok se u nedelju zorom osetio snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus je vaskrsao.

Na Uskrs je, prema verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Odatle je potekla u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Prema odlukama Nikejskog sabora 325. godine, koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe. Vaskrs može biti u razmaku od 35 dana, najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja po julijanskom kalendaru. Po gregorijanskom kalendaru, to je preiod od 22. marta do 25. aprila. Zbog toga je Vaskrs pokretan praznik i praznuje se tri dana.

Vaskršnji običaji

Za ovaj praznik vezuje se običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje. Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i pridaje mu se posebna važnost. Crvena boja simbolizuje Isusovu prolievenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja. Prvo jaje se smatra „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja.

Marija Magdalena je rimskom caru Tiberiju, koji nije verovao u Hristovo vaskrsenje, dala crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrese“. Danas je običaj da vaskršnje slavlje počinje posle jutarnje službe, nakon čega se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.

Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa je Pobusani ponedeljak, poznat još i kao zadušnice – dan posvećen mrtvima.

Vaskršnji događaji

Veliki uskršnji karneval u Tašmajdanskom parku

U Tašmajdanskom parku prvi put će biti održan porodični događaj Veliki uskršnji karneval, a program će se danas odvijati od 11-17 časova.

Posetioci će imati priliku da prisustvuju raznovrsnom celodnevnom programu. Centralna dešavanja biće posvećena održavanju raznih zabavnih takmičarskih disciplina poput izbora za najlepše oslikano jaje, izbora za najlepšu uskršnju korpu, takmičenja u tucanju jaja, izbora za najlepši kostim maskembala, kao i takmičenja u puzanju beba. Najbolje pojedince u svim takmičarskim disciplinama očekuju nagrade, medalje i pehari.

Vaskršnji koncert horova

Deveti Vaskršnji koncert horova održaće se u okviru Dana Beograda u Kolarčevoj zadužbini 17. aprila od 20 časova.

Na Vaskršnjem koncertu sa najdužom tradicijom u našoj zemlji nastupiće devet renomiranih beogradskig horskih ansambala: Akademski hor „Obilić“ AKUD „Branko Krsmanović“, Hor AKUD „Ivo Lola Ribar“, Beogradski madrigalisti, Mešoviti hor MO i VS, Pevačko društvo „Stanković“, Ekumenski muški hor, Hor Alliluia, Dečiji hor RTS i Hor Dečijeg kulturnog centra Beograda. Program će voditi dramski umetnik Ivan Jevtović.