Iran (2): U krugu porodice i prijatelja 1

Neki delovi oltarske apside potiču iz 10. veka. Veliki deo sadašnje strukture je nastao 1811. kada je princ iz vladajuće iranske kadžarske dinastije Abas Mirza pomogao obnovu manastira.

Iran ponekad zovu i „Kapija nacija.“ Tako je današnja Republika Jermenija bila deo Irana do 1828. Iran je, do početka 20. veka, imao sa otomanskom Turskom najmnogoljudniju jermensku dijasporu.

Tokom 19. i 20. veka su Jermeni bili aktivni i uticajni u modernizaciji Irana. „Jermeni su uvek bili pozitivan činilac u Iranu, sa mnogo preduzetnika i graditelja,“ primetio je sveštenik u Katedrali Svetog Sarkisa u Teheranu. Istakao je koliko je mnogo Jermena, u odnosu na udeo u stanovništvu, poginulo tokom „Svete odbrane“, iranskog naziva za surovi rat sa Irakom između 1980. i 1988.

Uz Jermene su među hrišćanima u Iranu Asirijci (etnoreligiozna i lingvistička manjinska grupa, većinom sledbenici Asirijanske crkve istoka), katolici, protestanti i anglikanci. Jermeni su najveća hrišćanska religiozna manjina, procenjuje se da ih je između 70.000 i 200.000, među preko 80 miliona stanovnika Irana. Uz Teheran, u kome je više od 46.000 Jermena, naročito su prisutni u Tabrizu, na severozapadu i DŽofli (Nor Juga), delu Isfahana, grada u središtu zemlje.

Tokom praznika u slavu Isusa se u delovima gradova u Iranu u kojima žive, oseća duh hrišćanstva, prepoznaju njegovi znaci i tragovi. Postavljene su borove jelke, a u prozorima pojedinih prodavnica su kutije crvenih, zelenih i zlatnih boja sa poklonima, slike Device Marije, Josifa i bebe Isusa. Tržni centri i hoteli su ukrašeni, vide se figure Božić Bate, bombone lizalice i snežne kugle, a radosno praznično raspoloženje se širi društvenim mrežama. Svečano je i u Klubu Ararat u severnom imućnom teheranskom susedstvu Vanak.

Hrišćani u Iranu slave Božić više dana kod kuće i posetama rođacima i prijateljima. Ta tradicija podseća Irance na njihovu proslavu Noruza, 21. marta, prvog dana proleća i početka Iranske Nove godine.

Poglavar jermenske dioceze Irana episkop Sarkis Davidian ukazuje da Jermeni hrišćani slobodno obavljaju religijske obrede, društvene i kulturne aktivnosti. Sve tradicionalne religije u Iranu imaju predstavnike u parlamentu, Mađlisu, koji su ravnopravni sa ostalim poslanicima, naveo je episkop.

Prema ustavu, šijitska verzija islama je zvanična religija u Iranu. Istovremeno, Islamska Republika priznaje zoroastrijansku, jevrejsku i hrišćansku religioznu manjinu. Ustav proklamuje da je „zabranjeno ispitivanje verskog opredeljenja“ i da „ni na koji način neko ne može biti povređen ili kažnjen samo zbog svoje vere“.

Georgik Abramian, poslanik iranskih Jermena u Međšlisu, istakao je da, u skladu sa milenijumskom tradicijom te države, hrišćani i sledbenici drugih religija, mada manjine u državi kojom dominiraju muslimani, „imaju uzajamne i odnose sa muslimankom braćom i sestrama koji su simbol tolerancije i miroljubivog suživota.“

Miroljubiv suživot, po Abramianu, pokazuje istorijsku povezanost i bliskost među religijama u Iranu. Opet, „u njihovoj dugoj istoriji u Iranu, hrišćani su, skupa sa ostalim Irancima, uvek nastojali da uzdignu Iran,“ ističe jermenski poslanik.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.