Foto: Wikimedia

Napisao je knjigu Liber de ludo aleae(Knjiga o igrama na sreću) kada je imao samo 25 godina, koja je sadržala verovatno prvo sistematsko bavljenje verovatnoćom (kao i deo o efikasnim metodima varanja). I mada su drevni Grci, Rimljani i Indijci bili poznati kao strastveni ljubitelji kocke, niko od njih nije pokušavao da razume koji matematički zakoni vladaju nasumičnošću.

Stoga pomenuta knjiga objašnjava – sada očigledan, a u to vreme revolucionaran – uvid da, ukoliko nasumični događaj ima nekoliko jednako mogućih ishoda, verovatnoća da će doći do bilo kojeg pojedinačnog ishoda jednaka je proporciji datog ishoda prema svim mogućim ishodima. To je bio jedini ozbiljan rad na temu verovatnoće sve do pojave Paskalovog dela u 17. veku.

Tokom čitavog života Kardano je imao problema sa nedostatkom novca, uglavnom zbog svojih kockarskih navika, a 1570. optužen je za jeres nakon što je objavio horoskop Isusa Hrista, pa ga je Inkvizicija uhapsila i proveo je nekoliko meseci u zatvoru. Smatra se da je predvideo tačan datum sopstvene smrti, ali se takođe tvrdi da se to predviđanje ostvarilo tako što je sebi oduzeo život baš tog dana.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs

Povezani tekstovi