Kada je dete spremno da ostane samo kod kuće? Stručnjaci kažu da godine nisu presudne

Kada je dete spremno da ostane samo kod kuće

Odgovor – bilo da je to dobro ili loše – nije jednostavan. Ne postoji određeni uzrast koji automatski ukazuje na to da je dete spremno za samostalnost. Stručnjaci gotovo jednoglasno ističu da je važnije posmatrati samo dete nego gledati datum njegovog rođenja, piše Zadovoljna.hr.

Uzrast je samo jedan od kriterijuma

Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora. Razlog je jednostavan: deca se razvijaju različitim tempom. Dva jedanaestogodišnjaka mogu imati veoma različit nivo zrelosti.

Američka akademija za pedijatriju upozorava da se sposobnosti kao što su procena opasnosti, planiranje i donošenje odluka razvijaju postepeno tokom detinjstva i adolescencije.

Zbog toga stručnjaci savetuju roditeljima da najpre procene da li njihovo dete može da ostane smireno kada stvari ne idu po planu, da li ume da poštuje pravila i da li zna kako da zatraži pomoć kada je to potrebno.

Možda je važnije od pitanja uzrasta kako se dete ponaša kada roditelj nije u blizini.

Da li mogu sami da reše manji problem ili odmah paniče? Da li znaju šta da rade ako neko pozvoni na vrata? Hoće li se držati dogovora ili će ih radoznalost iskušati da uključe rernu, izađu napolje ili pozovu prijatelje u goste?

Roditelji poznaju svoje dete bolje od bilo koga drugog. Upravo zato je njihov sud često vredniji od bilo koje tabele koja navodi preporučeni uzrast.

Nezavisnost se ne dešava preko noći

Ako razmišljate da prvi put ostavite dete samo kod kuće, nemojte početi sa periodom od nekoliko sati.

Prvi korak može biti brz odlazak u prodavnicu ili kratka šetnja u trajanju od oko dvadeset minuta. Nakon toga, pokušajte sat vremena, pa malo duže. Ovo omogućava detetu da stekne samopouzdanje i daje roditelju priliku da vidi kako se nosi sa situacijom.

Istraživanja u razvojnoj psihologiji podržavaju ovaj postepeni pristup. Deca čijim roditeljima postepeno poveravaju odgovornost — uz pružanje jasnih pravila i podrške — razvijaju veće samopouzdanje i bolje veštine rešavanja problema nego deca koja nikada ne dobiju priliku da vežbaju samostalnost ili su prepuštena sama sebi bez pripreme.

Šta treba da uradite pre nego što izađete iz kuće?

Ako ste procenili da je vaše dete spremno, nekoliko koraka može značajno povećati bezbednost:

• Pre polaska, zajedno prođite kroz pravila. Dete treba da zna da ne otvara vrata strancima, da ne koristi šporet osim ako se tako prethodno ne dogovorite, da uvek nosi mobilni telefon sa sobom, kao i da zna kako da pozove roditelja ili broj hitne službe 112 u slučaju nužde.
• Takođe je dobra ideja da se unapred dogovorite o vremenu javljanja. Jedna SMS poruka ili kratak telefonski poziv tokom dana često pružaju veću sigurnost roditelju nego samom detetu.
• Možete unapred zajedno pripremiti užinu, ostaviti flašicu vode na vidnom mestu, zapisati važne brojeve telefona i dogovoriti se šta će dete raditi dok vas nema. Rutina deci pruža osećaj sigurnosti.

Prilagodite situaciju svojim okolnostima

Naravno, mnogi roditelji se bore i sa osećajem krivice. Mnogi smatraju da nisu „dovoljno dobri” ako ne mogu da organizuju čuvanje dece tokom celog leta.

Sve je više porodica u kojima oba roditelja rade puno radno vreme, žive daleko od šire porodice ili jednostavno nemaju dovoljno novca da plate višenedeljne letnje programe.

U takvim okolnostima, nekoliko sati koje dete provede samo kod kuće ne znači da mu bilo šta nedostaje. Ako je roditelj ispravno procenio detetovu spremnost, pripremio ga i ostao dostupan, to može biti sasvim bezbedno iskustvo.