Diksoteka u Beogradu, foto: Dom Jevrema GrujićaBeograd možda danas slovi kao grad kafića, galerija i festivala, ali pre nego što su svetla Njujorka zasvetlela u „Studiju 54“, srpska prestonica je već imala svoju senzaciju – disko-klub u kojem su se slavile šezdesete, emancipacija i ples do zore.
Ovaj deo istorije Beograd sada oživljava kroz novi kulturno-turistički program u Domu Jevrema Grujića, u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
Među aktuelnim programima ističu se „Lude šezdesete“ i „Šik soare“ – ciklus predavanja o istoriji odevanja i društvenim promenama kod Srba.
Novinarka Smiljana Popov opisuje ga kao „putovanje kroz vreme: od dositejovskog uvođenja Napoleonovog stila u Beograd, preko emancipacije i kontakta sa evropskom kulturom, sve kroz priču o garderobi i modi“.
„Pričati o istoriji odevanja u salonu gde je kraljica dolazila kod prve dame dvora, Mirke Grujić, ima posebnu čar. Jedan Dositej Obradović je ovde doneo duh Napoleona u orijentalni Beograd“, dodaje Popov za RTS.
Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda u gostovanju na RTS-u dodala je ima i programa kao što je „Čajanka sa Kraljicom Natalijom“ – redovan program gde posetioci u intimnom ambijentu mogu uživati u čaju kao nekada kraljevska porodica.
„Posle deset godina, ovo je postalo prepoznatljiv brend Doma Jevrema Grujića“, kaže Stanković.
Ali Beograd ne pamti samo statične izložbe.
Disko, muzika i kabaretske predstave, poput „Dve žene i jedan rat“ i „Mala crna haljina“, privlače publiku intimnim ambijentom i interakcijom.
Kako je rekao Lazar Šećerović, vlasnik prve prestoničke diskoteke, šezdeset sedma godina bila je prekretnica:
„Zamislite socijalistički, siv Beograd i odjednom – diskoteka. Devojke su mogle same da dolaze i igraju, što je demokratizovalo zabavu“.
Napadi medija na disko koncept bili su burni: „Sve su pisali protiv, uticaj Zapada, CIA, špijunski filmovi… Ali diskoteka je opstala. Tu se skupljala zlatna mladež, najšarmantnije devojke i plejboji Beograda, a kroz klub su prolazile koprodukcije iz Holivuda i Rima“, priseća se Šećerović.
U vreme kada su „Bitsli“ i „Rolingstonsi“ punili koncertne dvorane, posle večeri bi se odlazilo u disko, gde su filmske ekipe nastavljale privatne zabave do zore. „Mi nismo nikakva provincija. Najkultnije diskoteke sveta otvorene su deset godina posle naše – Studio 54 i Ksenon u Njujorku. Beograd je bio korak ispred“, rekao je Šećerović, sa osmehom koji odaje nostalgiju i ponos.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
