Foto: Shutterstock/Stech010Nekoliko gradskih kafana iz prošlosti Kikinde ušle su u istoriju, a najpoznatija među njima bila je „Kod belog krsta“ jer je u njoj Đura Jakšić napisao svoju čuvenu pesmu o Mili.
A da se vino točilo i pilo i ljudi veselili kažu nam i stihovi ove pesme, koja je prava oda kafanskom životu, u kome je i Jakšić uživao.
„Vina, Milo!“ — orilo se
Dok je Mila ovde bila.
Sad se Mila izgubila:
Tuđe ruke vino nose.
Ana toči, Ana služi,
Al’ za Milom srce tuži.
Milana Bajkin, bibliotekar Zavičajnog odeljenja biblioteke, kaže da se početci kafanskog života u Kikindi vezuju za uzgoj grožđa i širenje vinograda.
Kako objašnjava, u Velikoj Kikindi početkom 19. veka pod vinogradima je bilo 300 katastarskih jutara, a u Mokrinu čak 440.
„Sa razvojem vinogradarstva i naseljavanjem Velike Kikinde, nastajale su i kafane, bifei, gostione i hoteli. Stecište trgovine bila je Železnička stanica i na njoj su bile čak četiri kafane koje su postojale i posle Drugog svetskog rata“, izjavila je za kikindske medije Milana Bajkin.
Poznata je bila kafana „Kada“ koja se nalazila na uglu sadašnjih ulica Kralja Petra Prvog i Semlačke. Tu je bila najlepša bašta i pekli su se najlepši ćevapi.
Najpoznatija je, ipak, bila kafana „Kod belog krsta“ u kojoj je Đura Jakšić napisao pesmu o Mili, dok je hotel „Nacional“ bio stecište aristrokatije i bio opremljen najboljom kuhinjom i pićima, svirao se džez i igrao američki bilijar.
„Naš grad je, u to vreme, imao buran kafanski život koji se odvijao do sitnih sati. Svaka kafana imala je svoju „bandu“ sa pevačicom i pevale su se sevdalinke“, objasnila je za medije Milana Bajkin.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
