Foto: Pixabay/Geralt

U 18. i 19. veku živelo se sa više stresa, ali to nije bila glavna tema i preokupacija ljudima kao što je danas. Sve veći broj ljudi se svakodnevno bori sa lošim raspoloženjem, nedostatkom energije i pažnje na poslu, izazvanih čestim stresnim situacijama.

„Kada u velikim firmama postoje dobri i pravični međuljudski odnosi, nema skoro nikakve šanse za pojavu stresa“, objašnjava psiholog i psihoterapeut Vladimir Borovica.

Foto: Milja Gogić

„Što se tiče ne tako velikih firmi, gde radi manji broj ljudi, oni se mogu veoma dobro poznavati, samim tim i slagati i veoma je mala verovatnoća da može doći do stresnih situacija“, navodi psiholog i senior direktorka ljudskih resursa u kompaniji Hemofarm Marina Mitić Jekić.

Ukoliko je osoba svakodnevno izložena stresnim situacijama, imaće manje energije i koncentracije koja joj je potrebna kako bi kvalitetno radila svoj posao.

Ako to potraje duži vremenski period, dolazi do gubljenja sigurnosti u sebe, poverenja u kolege, vere u sistem i na kraju u svoju profesiju.

Stručni naziv za ovaj sindrom koji je opšte poznat na Zapadu jeste „burnout“ ili „sindrom sagorevanja na poslu.“

Kako prepoznati sindrom sagorevanja kod zaposlenog?

„Zaposleni može imati emocije ili biti ravnodušan. Ako primetim bilo kakvu emociju, mogu reći da je pod stresom. S druge strane, ako vidim ravnodušnost, sigurna sam da je „sagoreo“. Savet koji mogu da dam u tom trenutku jeste da pita samog sebe „Da li je ovo okruženje i dalje za mene?“, ističe Mitić Jekić.

Koje su posledice „burnout-a“ i da li ostaje u organizmu?

„Posledice su definitivno ražočaranje, cinizam, gubitak vere u dobro. Traumatska iskustva ostaju u nama, mi ih možemo obraditi, a i ne moramo. Koliko dugo ćemo imati osećaj traume zavisi od osobe do osobe, da li neko ima sposobnost da za kraći vremenski period profiltrira prethodne događaje i nastavi da kvalitetno i dobro živi ili nema“, kaže Borovica.

Da li postoji lek protiv stresa?

„Pored fizičke aktivnosti, slušanja kvalitetne muzike ili bilo kog drugog vida relaksacije, razgovor sa sigurnom i stabilnom osobom koja će razumeti naše stanje je prirodni lek. Tu spada porodica, emotivni partner i prijatelji“, ističe Borovica.

Foto: Milja Gogić

Na pitanje publike koja je prisustvovala projektu Hemofarm fondacije „Na kafi sa psihologom“ da li je fraza „ne donosi probleme sa posla kući“ tačna ili ne, direktorka ljudskih resursa Marina Mitić Jekić je napomenula da je vrlo važno razgovarati sa porodicom o problemima na poslu, jer će nas oni sigurno saslušati i pronaći način kako da nas opuste i smire.

Autorka dokumentarne emisije „San urgentne noći“ Jovana Uhrin zaključila je da su mobilni telefoni, društvene mreže, poruke, mejlovi dodatni izvor stresa i da bi trebalo koliko toliko smanjiti njihovu upotrebu.

Uz podršku Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Hemofarm fondacija realizuje projekat „Na kafi sa psihologom“ svake srede u Art komuni Dorćol Platz. Neke od predstojećih tema će biti: uspostavljanje balansa između karijere i porodice; razvod; problemi zavisnosti, ali i pitanja kako se izboriti sa bolešću ili saznanjem da neko blizak boluje od teške bolesti, kao i kako deci ograničiti upotrebu elektronskih uređaja.

Povezani tekstovi