Kako promeniti negativnu percepciju klimatskih promena i ekološke zajednice 1Foto: Pixabay/Vlad Vasnetsov

Da li čitate komentare na vestima o klimatskim promenama? Ukoliko vam je to praksa verovatno ste primetili da na domaćim portalima veliki broj komentatora prilično ljutito komentariše svaku vest povezanu sa globalnim zagrevanjem i ljudskim uticajem na klimu.

Čitajući komentare na ove vesti možemo videti zaista najrazličitije kritike, od suludih, koji u svemu vide satanističko-globalističku zaveru, do onih kojima smeta konstantno optuživanje i upiranje prsta u pojedinca kao glavnog krivca za klimatske promene. Pomalo je začuđujuće da o jednoj tako važnoj temi u javnosti još uvek ne postoji makar osnovni konsezus, pogotovo ako imamo u vidu da u naučnoj zajednici nema dileme da se globalno zagrevanje dešava i da je za to odgovoran čovek.

„Globalno zagrevanje nije ekološki problem, ono je komunikacijski problem”, navodi Anđela Đurašković reči čuvenog BBC-evog novinara Dejvida Atenboroa u trećoj epizodi Klima101 podkasta.

Ova rečenica odlično oslikava ono što klimatski pokret i naučna zajednica tek odnedavno počinju da razumeju, a to je da je za stvaranje globalnog konsenzusa o tome šta treba preduzeti da bi se zaustavile klimatske promene neophodno da promenimo način na koji ovo pitanje komuniciramo javnosti.

Ne možemo svima pristupati na isti način

„Ne postoji jedan sjajan način komunikacije koji će da deluje sa svim ljudima bez obzira na to čime se bave, odakle su i gde žive. Važno je razumevanje konteksta i počinjanje od slušanja”, daje prvi savet za uspešnu komunikaciju Anđela Đurašković koja je direktorka preduzeća Eko Korijen iz Podgorice, a prevashodno se bavi ekološkom komunikacijom, tj. načinom kako da javnosti na najbolji način prenesemo značaj zaštite životne sredine.

Anđela ističe da veliki deo problema negativne percepcije ekološke zajednice potiče od toga da se kreće sa davanjem saveta pre nego što se sasluša da li osobe sa kojima ih se razgovara imaju kapaciteta da ih primene.

Pored toga problem predstavlja i veliki fokus na negativne stvari, odnosno loše posledice klimatskih promena i žrtve koje svako od nas treba da podnese kako bi ih izbegao.

„U komunikaciji često čujemo da se treba odricati svega (…) imamo ljude koji misle da treba da se odriču nekih stvari koji se tiču komfora svakodnevnog zivota, a vec osećaju da ih na drugim poljima možda život nije mazio. Finansijski, zdravstveno, ljubavno ili profesionalno. I sad odjednom dolazi ekološka zajednica sa gomilom nekih zahteva, a izgleda kao da ništa ne nudi zauzvrat osim nekog obećanja o nekoj svetlijoj budućnosti koja uopšte nije opipljiva i nema neki scenario u kojem ta osoba sa kojom razgovaramo može da se vidi”, kaže Anđela Đurašković.

Jedno od mogućih rešenja ovog problema je da poruke o klimatskim promenama ne budu formulisane u kontekstu koji je sada dominatan, već da fokus bude na pozitivnim ishodima preduzimanja klimatske akcije, a koji su zapravo vrlo opipljivi i primenjivi na svakodnevni život.

Na primer, štednja energije se može predstaviti kao finansijski isplativa odluka, a promene u ishrani i korišćenje održivijih vidova transporta kao način da ljudi unaprede svoje zdravlje i da se bolje osećaju.

„Jako je važno da li se klimatske promene percipiraju kao prilika, ili kao pretnja”, zaključuje Anđela.

Izazivanje pozitivnih emocija kod ljudi

Činjenice da negativne emocije ne mogu dugo da traju kao gorivo posebno je svesna Milja Vuković, aktivistkinja koja vodi internet zajednicu Za manje smeća i više sreće koju čini više od 18.000 ljudi koji se trude da eliminišu stvaranje otpada u svom životu.

„Ja ne pristajem i ne igram igru zero waste promene i ekološke promene kroz grižu savesti i to da se ljudi osećaju loše.”, rekla je Milja u razgovoru za treću epizodu Klima101 podkasta.

„Ovo je maraton. Tako da bolje pronalaziti stvari koje nas inspirišu i koje nas raduju, one stvari koje će kreirati životnu energiju, a ne koje će biti strahovi, pretnje, negativnost i griža savesti.”

Više o ovoj temi čitajte na portalu Klima101.rs.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Kako promeniti negativnu percepciju klimatskih promena i ekološke zajednice”

  1. Ne razumem logiku zašto se apeluje na potrošače da ne koriste, na primer vlažne maramice (pristupačnih cena,a sporo razgradive),umesto da se ukine masovna proizvodnja.Zašto apel nije upućen proizvođačima?Za koga oni to proizvode?Mnogo je takvih proizvoda.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.