Krivica, briga, ogorčenost: Sendvič generacija i život između brige o deci i starim roditeljima

Termin sendvič generacija je prvi put popularizovan 1981. godine, kada su ga uvele američke sociološkinje Doroi Miler i Elejn Brodi. Miler je pisala o „odrasloj deci“ koja su izložena „jedinstvenim stresovima u kojima daleko više daju nego što primaju“.

Ko je „sendvič generacija“?

To su osobe u 40–60-им godinama, koje se istovremeno bave brigom o maloj deci i staračkim roditeljima .

Veliki broj njih takođe ima pune profesionalne obaveze i ograničen vremenski resurs .

Prema istraživanju Pew Research-a, otprilike polovini odraslih između 40 i 59 godina starateljstvo obuhvata podršku i roditeljima starijim od 65 i djeci – pa se taj trend nastavlja rasti.

Kao u nekoj šali s doktorom, studija objavljena u časopisu Journals of Gerontology donosi i dobre i loše vesti.

Dobra vest, kažu istraživači sa University College London i Oksforda, jeste da ljudi rođeni četrdesetih i pedesetih godina žive duže nego njihovi roditelji.

Loša vest je da su istovremeno i bolesniji.

Analizirajući podatke iz SAD, Velike Britanije i Evrope, studija je pokazala da ljudi u šezdesetim i sedamdesetim godinama imaju više zdravstvenih problema – poput gojaznosti i dijabetesa – nego prethodne generacije.

Međutim, loše zdravlje nije nužno posledica dužeg života.

Kako kaže glavna autorka studije, Laura Gimeno iz Centra za longitudinalna istraživanja UCL-a: „Uočavamo generacijski pomak u zdravlju, pri čemu mlađe generacije imaju lošije zdravlje nego prethodne u istoj životnoj dobi.“

Ova sve veća zdravstvena kriza ima posledice po državu, zdravstveni sistem i društvo u celini – ali posebno pogađa tzv. „sendvič generaciju“: one koji brinu o starim roditeljima i istovremeno podižu decu ili tinejdžere, piše Gardijan.

Tokom poslednjih decenija, ti stresovi su samo rasli, jer ljudi žive duže, ali i s više tegoba.

Zdravstveni problemi starijih se prepliću s rastućim pritiscima roditeljstva – od „blagog roditeljstva“ koje traži više pažnje, do povećane anksioznosti i depresije kod tinejdžera, kao i sve češćeg ostajanja odrasle dece u roditeljskom domu.

Jedno istraživanje pokazuje da se šest miliona Britanaca identifikuje kao deo „sendvič generacije“.

Duži životni vek dodao je i novu kategoriju: „klub sendvič“, gde ljudi u 40-im do 60-im imaju brigu i/ili ekonomske obaveze prema deci, unucima i roditeljima – ili mlađe generacije imaju odgovornost za svoju decu, roditelje i bake/deke.

Dejvid Gudhart iz konzervativnog instituta Policy Exchange tvrdi da se društvo previše oslanja na žene kada je u pitanju nega.

U svojoj knjizi Care Dilemma: Caring Enough in the Age of Sex Equality, on kaže da jednakost polova jeste važna, ali da je time oslabljena porodična briga – pa sve češće taj teret preuzima država.

On predlaže da se nega podigne na viši društveni nivo: da bude jednako vrednovana kao i bilo koji drugi oblik rada, i da i muškarci budu više uključeni.

Ipak, mnoge žene i dalje osećaju da je očekivano da one preuzmu brigu.

Kako kaže jedna sredovečna žena koja brine o starim roditeljima: „Uvek se očekuje da ćerke vode brigu, osim ako ih nema, pa onda sinovi, uz veliku pomoć svojih žena.“

Porodična terapeutkinja Dženifer Ešan kaže da su mnogi muškarci ipak ti koji dolaze na terapiju zbog problema u braku, jer ne uspevaju da usklade brigu o deci i roditeljima.

Laura, 50-godišnjakinja sa troje tinejdžera, jedna je od tri sestre koje se smenjuju u brizi o 91-godišnjem ocu koji živi sat i po vožnje daleko. „Često se pojavi pitanje: ‘Zašto ti ne ideš? Ja sam išla prošla dva puta’, ali moraš da prevaziđeš te sitne zamerke i shvatiš da svako daje koliko može.“

Filipa, u srednjim pedesetim, kaže da je njen brat, čim je njihova majka pokazala znake demencije, bukvalno pobegao na drugi kraj zemlje. „Ostala sam sama da se staram o njoj. I dan-danas me boli.“

Primeri poput Majkla iz Devona, koji ima jednogodišnju ćerku s partnerkom u Belgiji, sina od 20 godina iz prvog braka i 87-godišnjeg oca u Derbiširu, pokazuju koliko su porodične situacije raznovrsne i složene. Kada je otkrio da njegov otac troši ogromne sume na lažne internet „devojke“, morao je da preuzme pravnu kontrolu nad njegovim finansijama.

„Najveća briga mi je otac – sve je borba s njim. Pokušali smo sve: ljubav, razumevanje, bes… Sada ostaje samo očaj“, kaže on.

Nega u okviru porodice često je praćena osećajem krivice i srama, emocijama koje se retko dele. Većina ljudi prihvati roditeljstvo, ali kada je reč o brizi za stare roditelje – izbor da se ne brinemo ili da samo osećamo ogorčenost češće je prisutan.

Izazovi i posledice

Emocionalni balans: često se osećaju kao da su „izmešteni“, što donosi osećanja krivice, stresa i iscrpljenosti .

Finansijski pritisak: skoro trećina ima problem da uzdržavaju i decu i roditelje, a i dalje rade .

Mentalni izgled: rizik od anksioznosti, depresije i sindroma sagorevanja je značajan .

Kako se izboriti?

1. Komunicirajte rano i transparentno

Razgovarajte s roditeljima o njihovom stanju, željama i finansijama pre nego što situacija postane hitna .

2. Delite teret

Dobro je raspodeliti obaveze unutar porodice – kako bi se sprečilo preopterećenje jedne osobe .

3. Postavite zdrave granice

Odredite šta i koliko možete da uradite i objasnite to svom detetu i starijem roditelju .

4. Brinite o sopstvenom mentalnom i fizičkom zdravlju

Redovan odmor, fizička aktivnost, pa čak i razgovori s terapeutom – sve je važno da biste bili snažni i stabilni .

5. Organizujte pomoć

Tražite pomoć prijatelja, usluge taksi vožnji, podršku iz zajednice – prevashodno konkretne zadatke koje neko može da preuzme .

6. Profesionalno planiranje unapred

Razgovori o testamentu, zdravstvenom planu ili budućem smeštaju su teški, ali sprečavaju krizu u ključnim momentima .