Kažu da kafanologija kao nauka u stvari ne postoji, ali primer Beograda takav stav ozbiljno dovodi u pitanje. Naime, još kada su početkom šesnaestog veka po tadašnjem glavnom gradu počele nicati kafane, u kojima se prvenstveno kuvala dobra kafa, nešto tu nije jasno.
– Kelner, ovde jednu kajmakušu! – svedoči Branislav Nušić, kako su se tada naručivale dobre kafe. Nije bilo kapućina, espresa, makijata i drugih vrsta koje sada pijemo.
Znalo se šta je prilog uz kafu. Čaša hladne vode i ratluk. Mislim da ni nutricionisti nemaju ništa protiv ovakve okrepe.
E, Mala Slavija je jedna od retkih preostalih kafana, zapravo restorana, kako se to sada zove, u kojoj se može prepoznati duh te stare kafane sa svim ugostiteljskim prednostima dvadeset i prvog veka.
I ne samo to. Nego je ostala klasična izvorna i prava demokratija u kojoj se bez ikakvih problema sastaju preduzimači, poslovni ljudi, radnici, pisci, novinari, umetnici…
Tu demokratsku žicu, što je verovatno važnije od odličnih menija Mala je Slavija uspela do očuva.
Svedoci smo propasti i urušavanja starih, dobrih beogradskih kafana kao što su Grmeč, Pod lipom, Šumatovac i čitavog niza, pravog grozda dobrih svratišta duž sadašnje ulice Bulevar JNA, od Slavije do Autokomande. Jedino su pred Autokomandom ostali Odmor i Franš, da čuvaju čast struke.
– Ne dam ni dinara preko dvesta hiljada za taj posao, ako hoćete hoćete, pa da popijemo jednu i zaključimo posao! – čuje se za jednim stolom.
– Neće moći ta knjiga da pokvari odnose između izdavača. Štampajte je vi…
– Može još jednom isto, i dodajte nameštaj…
Svakodnevno se čuje u veseloj kakofoniji Male Slavije.
To je ta demokratija koju prate komentari o političkim stavovima, ljudima, utakmicama, podvizima ili onim sitnim, dnevnim brigama.
Naravno, ima jedna teorija, koju sam onomad izneo profesoru Žarku Trebješaninu, da mi se čini da pametno i umereno korištenje kafana u Beogradu i čitavoj Srbiji znatno snižava pritisak koji država i svetska kriza čine običnom čoveku.
A šta znači „umereno korišćenje kafane“ tu postoje različite teorije. Od onih isključivih, ako što je boemsko stajalište da je kafana suština, a sve ostalo sporedno, do onih koji kažu da ih treba u širokom luku zaobilaziti.
Kao i uvek istina je negde u sredini. Oni koji nađu meru godinama u kafanskom životu i svemu što ga prati dugo uživaju sa prijateljima sa kojima ispisuju hroniku bitisanja.
Kada sam video slike, stare fotografije koje predstavljaju ono što je urbani Beograd bio pre nekoliko decenija ili pre čitavog veka, iskazuje se da su i njih i nas mučile iste brige.
Mala Slavija je u tom smislu deo dobre beogradske škole slobodnog mišljenja jer je to restoran koji su tačno pre godinu dana pokrenuli Žarko, Srđan, Goran, Milan i Dejan, petorica vrsnih ugostiteljstva, koji su udružili sredstva i znanje pa rade za sebe i kafanologiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
