Mariji Milošev život je ponovo počeo u Istanbulu: „Svaka sekunda života je dar“

Marija je pre tri godine, ovde počela svoj novi život – zahvaljujući transplantaciji jetre koja joj je spasla život.

Kako i sama kaže, ona je lekar, specijalizant četvrte godine pedijatrije, ali prve znakove problema sa jetrom nije primetila dok stanje nije postalo očigledno.

„Bolest jetre mi je prvi put dijagnostikovana pre 20 godina. Tada sam uspešno izlečena, ušla sam u remisiju i dugo nisam imala zdravstvenih problema. Međutim, nakon teškog COVID-a, došlo je do komplikacija i razvila sam primarni sklerozirajući holangitis, koji je doveo moju jetru do stanja ciroze. Jedino rešenje bila je transplantacija jetre“, priseća se Marija, vedra i nasmejana dok nas vodi kroz bolnicu kao da je hotel.

Za Mariju, put ka Istanbulu nije bio lak.

U Srbiji se u tom trenutku rade samo kadaverične transplantacije, a njen život bio je direktno ugrožen.

„Bila sam prepuštena sebi, da pronađem kliniku i donora u trenutku kada mi je život bio na kocki. Na sreću, moja sestra je istraživala klinike širom Evrope i našla Memorial. Poverenje i profesionalnost koje smo tamo doživeli ostavili su najjači utisak“, kaže Marija.

Tokom potrage otkrili su da čitav proces u ovoj bolnici u Turskoj pokriva RFZO.

Donor je postala njena snaja, koja je zajedno sa njom doputovala u Tursku u pratnji lekara.

„Ona je danas odlično, potpuno fizički i radno aktivna, bez problema. U ovakvim transplantacijama zdravlje donora je uvek na prvom mestu, i to je najlepši deo cele priče“, naglašava Marija.

U bolnici nas je, sa osmehom, upoznala sa osobljem, pozdravljala se sa medicinskim sestrama i doktorima, pokazujući vedrinu koja zrači iz nje.

Kroz bolnicu nas je vodila kao da obilazimo hotel – nasmejana, puna života i optimizma.

Marijina priča vodi nas do doktora koji je promenio njen život – prof. dr Kamil Jalčin Polat, šef odeljenja transplantacije na klinici. Sa njim smo imali bukvalno tri minuta razgovora, pre nego što je morao da uđe u operacionu salu i spasi novi život.

„U toku 13 godina rada izveli smo preko dve i po hiljade transplantacija jetre. Rezultati su izvrsni, stopa preživljavanja u prvoj godini je 95 odsto. Marija je jedan od naših pacijenata iz Srbije, i njena operacija je uspela. Zahvaljujući tome, vratila se svom svakodnevnom životu“, rekao je profesor, dok je već spremno koračao ka sali.

Za Mariju, transplantacija nije samo hirurška intervencija, već i simbol nove šanse.

„Na početku je bilo teško, psihički i fizički. Ali vrlo brzo sam stala na noge, na posao sam se vratila nakon tri meseca, a nakon šest meseci sam bila fizički aktivna i nastavila specijalističke studije. Danas, terapiju pijem redovno i idem na kontrole, ali osećam se zdravo i zahvalno“, kaže kroz osmeh.

Njena priča je i podsetnik na realnost u Srbiji – gde više od 2.000 ljudi čeka organ, a mnogi ne dočekaju šansu za život. „Ministarstvo zdravlja finansiralo je moju operaciju u trenutku kada je bila reč o životu i smrti, i to je izuzetno važno. Nažalost, mnogi završe svoj život čekajući organ“, podseća Marija.

I dok hodamo sa njom kroz bolnicu, gledajući u vedar izraz lica i osmeh koji deluje zarazno, jasno je da je njena priča o životu koji je spašen – i o zahvalnosti koja traje. Istanbul je, kako ona voli da kaže, mesto gde su svi njeni putevi sada usmereni.

„Sada živim svaki dan punim plućima. Zahvalna sam za novu šansu, za podršku porodice, za posvećenost lekara. Svaka sekunda života je dar“, zaključuje Marija.