"Dunavski Titanik": Šta se desilo tog 9. septembra 1952, kada se na dnu Ušća okončalo preko 100 života? 1Foto: Muzej nauke i tehnike

Na današnji dan 1952. godine potonuo je brod „Niš“ i povukao preko 100 života na dno reke, na Ušću Save u Dunav između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojše.

Prema zapisima iz tog vremena, ova nesreća odlela je živote 126 žrtava, ali broj poginulih nikada nije tačno utvrđen.

I dan danas, potonuće ovog broda smatra se jednom od najvećih tragedija u istoriji jugoslovenskog rečnog brodarstva.

Brod „Niš“ je pod udarima jake oluje potonuo za svega 3 minuta.

Tog 9. septembra Savski most je bio zatvoren i za pešake zbog rekonstrukcije, pa je bilo više putnika koji su čekali na brodsku liniju Beograd-Zemun, te se iz tog razloga ukrcalo više putnika nego što je predviđeno.

Naime, iako je kapacitet broda bio 60 osoba, za tu vožnju prodato je zvanično 106 karata, ali se veruje da je u trenutku potonuća na njemu bilo oko 150 ljudi (neki ljudi su imali dnevne ili mesečne karte).

Kapetan „Niša“ Ferdinand Nobilo je od dežurnog službenika zahtevao da ranije krene za Zemun jer je uočio da se sprema nevreme, ali i zbog toga što su putnici stalno pristizali na brod pa da ne bi došlo do prevelikog opterećenja.

Kako je policija tada kazala, brod je krenuo iz Beograda u 13:07 časova i do ušća je doplovio normalno, a onda su ga zahvatili jak vetar, kiša i grad veličine kokošijeg jajeta.

Vetar je u tom trenutku duvao brzinom većom od 100 kilometara na čas, a kapetan je naredio krmanošu da okrene pramac prema vetru i da brod približi obali, ali svaki manevar je bio bezuspešan i uzaludan.

Nevreme je bilo toliko jako da je nasukalo brod da udari u kej, a od snage udara vetra on se prevrnuo u 13 časova i 12 minuta, odnosno pet minuta nakon kretanja.

Tako se „Niš“ našao na dnu dubine 14 metara za samo tri minuta.

Prema navodima tadašnjih medija, većina ljudi je bila zarobljena unutar broda jer je prethodno hrlila da nađe zaklon od nevremena.

Ipak, iako su pokušavali razbijanjem prozora da pronađu spas, ljudi su se udavili.

Uorkos pokušajima spasilačkih službi i čamaca da ih spasu, jako nevreme nije dozvolilo dolazak na vreme, te su se mnogi već utopili.

Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost, a Državni osiguravajući zavod izdao je saopštenje u kome obaveštava porodice žrtava da su svi putnici bili osigurani, te da će za svakog nastradalog biti isplaćena odšteta od 50.000 dinara.

Komisija je donela zaključak da ničija krivica ne stoji iza ove nesreće, te da je brod potonuo zbog sile prirode.

Brod je nakon toga bio poznat i kao „Dunavski Titanik“.

On je kasnije dobio novo ime “Senta” i plovio je do 1956. godine na redovnoj liniji između Smedereva i Kovina, a sedamdesetih godina isečen je u pančevačkom “Brodoremontu“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.