Foto: Radenko Topalović„Kroz koji dan pa će i Narodna skupština biti na okupu. Hoće li se produžiti na njoj politika ista ili će se pristupiti ozbiljnom poslu, to zavisi od svesti, od uviđavnosti narodnih izabranika i da smo mi u momentu takvom da se mora apelovati na miroljubivost“, uvod je teksta od pre 110 godina u listu „Mali žurnal“.
Političke slobode donele su veoma rđave posledice, piše list „Mali žurnal“.
„Ne velimo da su političke slobode nepotrebne zato što su izopačene, ne treba dopuštati da se krnje, ali treba zahtevati da taj narod, koji je u istoriji dao dokaz o ljubavi prema slobodi, bude i vaspitan da je ceni i da shvati pravilno svoja prava i svoje dužnosti.“
Kako piše autor, sva nesreća je u „partijskom antagonizmu“, koji „izgleda počinje baš od parlamenta“.
„Tu je izvor sa koga se širi i otrov po narodu, koliko i šta se uradi u Narodnoj skupštini, utoliko više to utiče na narodno raspoloženje. Narod razume na svoj način politiku, utoliko gore je razume ako u Skupštini bude zavladao inat.“
Odatle su poticale „sve nakaradnosti javnoga života“ u koje je autor nabrojao javnu nesigurnost, ekonomsko propadanje, nerad i „sve što baca jedan narod u nemoć“.
„Baš iz Skupštine treba da ponikne moralna snaga koja će osvestiti narod opijen strasnim partizanstvom. Političko vaspitanje je prva tačka javnog života, o kojoj imaju sve stranke da razmisle.“
Predizborna borba je i tada vođena svim sredstvima, „svakim oružjem“.
„Bilo je i dopuštenih i nedopuštenih stvari. Svaka stranka može prebaciti ma šta drugoj, ali je krajnje vreme da se prekine ovaj način rada. Mi se nadamo da su u sukpštini ljudi sposobni da procene kuda sve ovo vodi i da treba naći modus za amelioraciju našeg političkog života.“
digitalna.nbs.rs
Kako navodi autor teksta, i sama vlada je imala zadatak za budućnost da prođe putem „hiroljubivih namera“, putem koji „neće revoltirati inače razdraženu opoziciju“, spremnu da „najmanju sitnicu oglasi za najteži greh vlade“.
„Vlada ima da bude džentlmenska, da ostane dosledna tome, jer će time pobediti svoje protivnike. To će biti najbolje ako vladini narodni poslanici umere svoje držanje i budu svesni svoje dužmosti: da savesno pomažu ovu i svaku vladu koja odista radi u korist opštih interesa, a da stanu kao protivnici, pa sve i ako je to vlada predložila, čim uvide da je opozicija upravu.“
Na taj način, kako se navodi u tekstu, vladina stranka i vlada na sjajan način će ispuniti svoju dužnost, „dobiće zaslužno poznanje i čast“, a opozicija biće „obezoružana da parlamentarnim putem čini nasilje“.
„Opozicija će uvideti da će imati čak i u vladinoj stranci saveznika i onda će horizont parlamenta biti odista vedar i čist.“
Spoljne prilike takođe su svedočile o teškoj situaciji, a autor teksta je naveo da narodno predstavništvo „ima da povede ozbiljna računa o interesima zemlje“.
„Mi se možemo iznervirati, vrlo jako iznenaditi. Zalud će doći posle solidarnost, sloga, sve što je istinski dobro, kad dolazi dockan. Potrebno je slogom i radom sada se koristiti i pristupiti osiguranju naše zemlje i nacije blagovremeno, a da nas događaji ne iznenade. Ne samo mi već to vidi svaki iskreni rodoljub, da su spoljne prilike naše vrlo nesrećne. Mi ćemo biti još nesrećniji, ako se ne koristimo ovom prilikom i ne odbacimo inat, jedan užasan običaj, štetan po opšte interese.“
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1912. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
