Situacija na Balkanu: Hoće li doći do rata?

Političar sa kojim su novinari lista „Mali žurnal“ razgovarali bio je iz redova vladajuće stranke.

Delove intevjua prenosimo u nastavku.

– Neosporno je da je situacija vrlo ozbiljna, ali ne toliko neutešna po mir. U višim političkim krugovima posotji zainteresovanost i samo tolika briga da li će Turska biti u stanju da savlada nemire. Sada smo već utoliko sigurni da je ova briga manja, koliko se nemirni elementi stišavaju. Prema tome, kada se Turska vraća u redovno stanje, naročito kad su učinjeni koraci da se prekine italijansko-turski rat, Srbija će ostati u prijateljskim odnosima s Ostomanskom imperijom. Kabinet Marka Trifkovića je bio provizoran. On je postao posle smrti Milovana Milovanovića. Smena je bila samo potrebna u toliko pre što Turska posumnjala u naše prijateljske namere. Ne, zato da bi se kabinet Marka Trifkovića zamenio kakvom vladom, koja bi imala odlučnu ulogu prema Turskoj, nego zamo zato da bi u ovom trenutku došla vlada, koja bi dala jače garancije za mir na Balkanu, došla je potreba samo u toliko da se izvrši promena.

To znači da ova vlada nema onaj cilj, kakav joj se pridaje, da će to biti u stvari ratni kabinet.

– Nikako, kao što ni kabinet Marka Trifkovića nije imao druge uloge u odnosu prema Turskoj.

Hoće li onda ostati i dalje „srdačan sporazum s Bugarskom“?

– U kakvoj formi on postoji to mi je poznato toliko samo koliko iz novina znam. Na svaki način će se ovaj sporazum održati, ali za regulisanje što boljeg odnosa s Bugarskom, što je uostalom bio uvek program radikalne stranke. Pogrešno, mislim, da se pridaje drugi značaj i da je naperen protivu interesa trećeg – Turske. Naprotiv, koliko je meni poznato, rad na srpsko-bugarskom sporazumu vrlo je davnašnji i ako je sada on izbio, ne treba nikog da iznenadi. Ovaj sporazum imaće svojih dobrih posledica, jer će na svaki način u doba kada je Austrija iznela pitanje o decentralizaciji Turske, potrebno biti da i sama Turska priđe Srbiji i Bugarskoj i da između sebe zajednički urade što je potrebno radi osiguranja mira. „Srdačan sporazum“ je bio potreban da ni Bugarska ni Srbija bez ovoga ne padnu u jednu tešku grešku. Na svaki način da bi to bilo da do sporazuma nije došlo.

Prema tome, do rata neće doći?

– Rat je krajnje sredstvo, a mi još ne vidimo da smo dotle došli. Mi, naprotiv, imamo očigledne koristi od mira, a ova vlada treba da da samo jednu više garantiju, što će se prvih dana videti.

Na koji će se način rešiti pitanje o teškom položaju naših saplemenika u Turskoj?

– Na svaki način da je to stalna briga svih vlada, pa i današnje. Nju treba zapamtiti, da će se ipak ova vlada postarati se da u tome pravcu poradi kod Porte i da će se pitanje saglasno s njome povoljno rešiti. Gotovost nove vlade da se s Turskom održe što veći prijateljski odnosi, nagnaće i ovu našu susetku da se poboljšaju prilike Srba u Turskoj, kako se ne bi dalo maha, da se kod nas izazivaju raspaljivi duhovi.

Mi stojimo pored…?

– Mirom i svi mogu biti spokojni. Vlada se neće osvrnuti na želje i nestrpljenje uličnih političara, nego će vrštiti svoju dužnost u pravcu miroljubive politike – dodao je političar.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.