Foto: Z. S. M.U Kragujevcu zna se – treći vikend septembra rezervisan za je gljive, odnosno tradicionalnu izložbu, koju po 22. put organizuje Gljivarsko udruženje Šumadije na PMF-u. Uprkos pljusku i vremenu koje više pogoduje gljivama nego posetiocima izložbu je za samo tri sata pogledalo više od 2.000 Kragujevčana.
Masa sveta okupila se i pre zvaničnog otvaranja izložbe Gljive Šumadije na prirdno-matematičkom fakultetu. Profesori i nastavnici doveli učenike a i eksponata, što se vidi na prvi pogled nikad više.
A, izložene od mrtvačkih prstiju preko boduljice do roze kuratovca. Tik do njih veliki žbun, pa siva modronoga, ježevica i njegovo veličanstvo tartuf – u svim varijantama od onih, najvećih delikatesa do potpuno nejestivih.
– Zahvaljujući kišnoj godini izložili smo najveći broj eksponata za ove 22 godine od kako organizujemo ovu manifestaciju čak 380 vrsta, kaže za Danas Nenad Milosavljević, predsednik Gljivarskog društva Šumadije.
Milosavljević, stručno skreće pažnju na gljive koje se kod nas po prvi put pojavljuju na ovakvim izložbama i koje su raritetne ne samo u Srbiji već i na Balkanu poput onih iz roda Amanita: pino, betula i mivalis.
– Po prvi put, posle ko zna koliko godina izložena je i Lagermania gigantika koja je već od fudbalske lopte, ne bez ponosa pokazuje on zaista ogromnu, rektku belu pušu koja raste na planisnkim pašnjacima i koja dostiže težinu veću i od 10 kilograma. Na svu sreću jestivu i izuzetno ukusnu kad je sveža.
Ali, tu je i najsmrtonosnija poznata gljiva amanita faloides – zelena pupavka i njena bela varijanta, relativno česta u listopadnim i četinarskim šumama.
Onda redovi rupičarki i guba, lepezača i kružnjača. Tu su i koprenke i kortinaus kaperatus (narodni naziv – Cigainin), pupavke i preslice, uvek najlepša ali isto toliko otrovne muhare.
– Pored šumadijskih kotlina, šuma i planina koje okružuju ovo područje Rudnika, Crnog vrha i Gledićkih planina, naši gljivari su za ovu izložbu „pokrili” i prostor Kopaonika, Goča, Jelove gore i Golije tako da je ova postavka objektivno presek trenutnog stanja gljiva na nivou cele Srbije, ističe Milosavljević.
Zatim specijalite na svakoj trpezi kajmačara, rudnjača ili carska pečurka, omiljeno jelo cara Klaudija ali i njena izuzetno retka i isto toliko otrovna albino varijatna. Po Milosavljevićevim rečima ova bela verzija se nalazi jednom u 20 godina ali je carica Agripina očigledno imala strpljenja pa je Klaudija na prestolu nasledio njen sin Neron.
Pa preslice i rudnjače, štitarke, sunčice i sunčanice. Raritet izložbe je gljiva amanita pini (raste ispod bora) koja je toliko retka da i nema narodno ime i čija je upotrebljivost za sada – nepoznata.
Posebno su izdvojene i prikazane otvrovne, jestive i zaštićene gljive Šumadije, u kojoj je do sada evidentirano preko 1.000 vrsta gljiva i na čijem području je od 33 najređe vrste u Evropi evidentirano čak 11 izuzetno retkih vrsta gljiva.
Izložene su brojne poljarice, puše, pljosnatice, slabunjavke, stoglavice, maglenke, grmače i levke. Mnoge prikazane kao u prirodnom staništu i okruženju pozevače i vlažnice, ljuskavice i smrdače, zavodnice (opasna otrovnica), željke, želatinke i zeke.
Kao i svake godine šumadijski gljivari spremili su i švedski sto sa pitama, kiflicama, pecivom od pečuraka. Tu su i čuveni namazi od tartufa (beli i crni) i gljive, onako – na čačkalicu.
Svečana sala PMF-a prepuna kako eksponata tako i posetilaca.
– Nikada ih nećemo slikati sve, skeptično kaže jedan od mlađih posetilaca svom drugaru koji potvrdno klima glavom pred ovolikim bogatstvom prirode.
Nema ni potrebe, zaključujemo mi, dovoljno je da o po nekoj po nešto zapamtite. Pa, ponovo na razgledanje runjavica i mlečnica, rujnica i haringača, boca i anisovki, trudova i plamičaka, borovih jaja…
Za prethodne, više od dve decenije na svojim godišnjim izložbama na PMF-u Gljivarsko društvo Šumadije prikazalo je više od 900 vrsta gljiva od preko tri hiljade koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji. Kao i svake godine imali su goste, kolege iz Novog Sada, Požarevca, Krepoljina i Jelove Gore.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
