Nezajažljiva potražnja za strujom vodi ka klimatskoj katastrofi

Kako prenosi Si-En-En, u najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), sa sedištem u Parizu, navodi se da je globalna potražnja za strujom skočila za šest odsto tokom 2021. godine, podstaknuta hladnijom zimom i ekonomskim oporavkom od pandemije.

To je doprinelo da kako cene tako i emisije ugljenika dostignu nove rekorde.

Porast potražnje je naročito veliki u Kini, gde je zabeležen skok od oko 10 odsto.

Izvršni direktor IEA Fatih Birlo kaže da ovaj izveštaj predstavlja “ozbiljno upozorenje” za budućnost i da nezajažljiva potražnja za strujom vodi ka klimatskoj katastrofi.

Struja ima ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena dok zemlje napuštaju fosilna goriva a sve više automobila na električni pogon se nalazi na putevima.

Ali, za sada obnovljivi izvori struje ne uspevaju da održe korak sa potražnjom.

Količina struje dobijene iz obnovljivih izvora je porasla za šest odsto na globalnom nivou tokom protekle godine, dok je količina one koja je proizvedena sagorevanjem uglja skočila za devet odsto zbog velike potražnje i ogromnog porasta cena prirodnog gasa.

Kao rezultat toga, emisije ugljen dioksida iz postrojenja za pravljenje struje su porasle za sedam odsto, čime su dostigle najviši ikada zabeleženi nivo, nakon što su bile u opadanju tokom prethodne dve godine.

“Ovo ne samo da ukazuje na to koliko smo daleko od ispunjenja cilja neto nula emisija do 2050. godine, već i na neophodnost velikih promena u strujnom sektoru kako bi se ostvarila njegova ključna uloga u dekarbonizaciji šireg energetskog sistema”, rekao je Birol.

U Sjedinjenim Državama, proizvodnja električne energije pomoću uglja skočila je za 19 odsto u 2021. godini.

Dobra vest je, navode u IEA, da je ovaj porast je verovatno privremen i očekuje se da će na uglju zasnovana proizvodnja opadati za oko šest odsto godišnje u periodu između 2022. i 2024.

Ipak, u IEA upozoravaju da količine emisija iz energetskog sektora moraju “oštro” da opadnu da bi se globalno otopljenje ograničilo na 1,5 stepeni Celzijusa i da bi se izbegli najgori efekti klimatskih promena.