Novi izveštaj IEA: Neophodno tri puta veće ulaganje u čistu energiju 1Foto: Pixabay/Skeeze

U nedavno objavljenom specijalnom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), o inovacijama u području čiste energije, navodi se da je dostizanje globalnog cilja neto nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. nemoguće bez velikog ubrzanja razvoja čistih tehnologija.

Kako prenosi Bloomberg, na osnovu IEA izveštaja, donosioci odluka će morati u ovoj deceniji da utrostruče količine novca namenjene za istraživanje i razvoj dobijanja čiste energije u svrhu izbegavanja najgorih posledica koje nam klimatske promene mogu doneti. Isto važi i za privatne kompanije i investitore.

IEA je sprovela analizu više od 400 čistih energetskih tehnologija, naglašavajući da, iako obnovljive tehnologije koje se trenutno koriste mogu obezbediti znatno smanjenje emisija ugljen-dioksida, one same nisu dovoljne za zaustavljanje globalnog zagrevanja. Veliki deo smanjenja emisija do 2050. zasniva se na tehnologijama koje još uvek nisu ušle u masovnu upotrebu, piše Milica Simonović za portal Klima101.rs.

Dok su u proizvodnji električne energije emisije značajno smanjenje zahvaljujući napretku tehnologija obnovljivih izvora energije, a pre svega zbog sve veće prisutnosti vetroparkova i solarnih farmi, u drugim sektorima nephodne su inovacije i dodatne investicije, ne bi li se i na tim poljima redukovala emisija ugljen-dioksida.

„Bez dekarbonizacije transportnog sektora, ne postoje šanse za postizanje klimatskih ciljeva’’, izjavio je izvršni direkotr IEA, Fatih Birol za Reuters.

Pored transportnog sektora, značajnu ulogu igra i teška industrija. Tehnologije koje obezbeđuju proizvodnju cementa, čelika i određenih hemikalija bez upotrebe uglja, postoje, ali se i dalje nalaze u ranim fazama razvoja, čekajući na investicije koje bi omogućile njihovu primenu u industrijskim razmerama.

Četiri najkritičnije tehnologije u koje je potrebno ulagati jesu skladištenje obnovljive energije, hvatanje i skladištenje ugljen-dioksida iz atmosfere, energija biomase i proizvodnja čistog vodonika, koje su uglavnom u fazi razvoja i/ili su skupe.

Ukoliko bi se novac, koji se trenutno širom sveta izdvaja za oporavak privrede nakon pandemije novog korona virusa, u sumama koje se broje milijardama dolara, uložio u tržište gorenavedenih novih tehnologija, moglo bi da se spreči emitovanje oko 60 milijardi tona ugljen-dioksida u atmosferu, što je duplo više nego što je globalno emitovano iz energetskog sektora u 2019, navodi se u specijalnom IEA izveštaju. Kompletan izveštaj možete pronaći OVDE.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

5 reagovanja na “Novi izveštaj IEA: Neophodno tri puta veće ulaganje u čistu energiju”

  1. Kod nas guraju reke u cevi a ne dozvoljavaju da gradjani predaju električnu energiju u sistem elektroprivrede! Jadno!

    • Бесмислица заиста, али, кад већ помињете „гурање река у цеви“, умете ли да објасните да ли те реке излазе на другом крају те цеви, или у пропаганди против мини-хидроелектрана не важе закони одржања?!

      • Potpuno ste u pravu. Ne postoji nijedan razlog zašto sve reke u Srbiji ne bi bile ukanaljene i ucevljene i potpuno je normalno da takvu struju plaćamo nekoliko puta više od prodajne cene da bi i investitori nešto zaradili.
        Dole reke, živela kanalizacija!

        • Исправите ме ако грешим, али:
          1) Свака та мини-хидроелектрана узима из водотока тек онолико воде колико претекне изнад еколошког минимума које прописује надлежно министарство, и сву употребљену воду враћа назад у водоток неколико стотина метара ниже.
          2) Средства за подстицај обезбеђује ЕУ у склопу свеевропског пројекта развоја хидроенергетских потенцијала.
          3) Србији недостаје електрична енергија, термоелектране убијају стотине људи годишње својим загађењем, гас не можемо да обезбедимо од совјетске браће Руса да би њиме производили струју, а нуклеарке на срећу немамо, па не видим како бисмо обезбедили струју која нам недостаје? Јел’ предлажете рестрикције зарад „наших река“, или шта тачно!?

          • Retki su oni koji shvataju da je anti MHE lobi ustvari oni poslednji Mohikanci površinskih kopova i Termo Elektrana koje će se za 10-tak godina u Nemačkoj potpuno ukinuti. Pisao sam već da se na KiM za potrebe TE Obilić raselilo preko 30.000 Srba iz varoši i sela koje je obuhvatao površinski kop. Takođe su izgradili branu na Gazivodama i potopili Ibarski Kolašin i verovatno preko 25.000 Srba je spasavala živu glavu od nadolazeće vode kada se jezero punilo.
            MHE koriste samo višak vode i čistu vodu sprovodi u cevi koja se zbog velike brzine i prolaska kroz turbine obogaćuje kiseonikom i pogodna je za izgradnju mini pivara, sokara i flaširanje čiste planinske vode.
            Osim toga mi MORAMO uvoziti određeni procenat električne energije po skupljoj tarifi ukoliko je sami ne proizvodimo. Solarni parkovi su takođe štetni jer obuhvataju velika poljoprivredna zemljišta a vetro parkovi čiji je jedini zastupnik za Srbiju brat naše premijerke izgledaju po neki put smešno kao u pozadini restaurirane tvrđave Gradac. Isti ti što sprečavaju izgradnju žičare sa gondolom na Kslemegdanu nisu ni zucnuli zbog vetrenjača na Grdcu.
            Ta neprincipijelnost ide toliko daleko da za proizvodnju električne energije predlažu TE na uljne škriljce ili ulje soje. Tih, za sada oko 800 MHE jednostavno moramo izgraditi a priroda neće ništa izgubiti.
            P. S. Moja porodica je izgradila MHE na Glavi Belog Drima kod sela Radavac. Ni prelepi vodopad, ni čistoća reke (voda ispod brane se koristi za proizvodnju čuvenog Pećkog Pivs) a cevi su svega 100-tinak metara duge. A zgrada od debelih kamenih blokova je priča za sebe.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.