Foto: Sing Sing festival NJU planinama Papue Nove Gvineje svinje su najveće bogatstvo. Za njih se kupuju i žene. Kada sretnete gorštaka koji ima nekoliko žena i desetine svinja, odmah znate da je vrlo imućan.
„Bigmen“, kako oni kažu.
U tom strogo patrijarhalnom sistemu, muškarac je zadužen da obezbedi zemlju, podigne kuću i ratuje. Žene rade sve ostalo.
Muškarci čak i ne žive sa suprugama, već u velikim, centralnim, „muškim kućama“.
Okrugle, male kolibe po obodu sela, uz koje su obično obori sa svinjama, pripadaju ženama. U Huli plemenu, strogi običaji kažu da pošto izgradi ženi kuću, muškarac u nju ne mora nikada više ući! Pošto ni ženama nije dozvoljen prilaz muškom domaćinstvu, bračne dužnosti i zadovoljstva upražnjavaju se u žbunju pokraj sela uz puno opreza sa muške strane, jer se smatra da kontakt sa ženskom osobom može prouzrokovati svakakve bolesti.
Zato se neveste Mendi plemena oblače u crninu i mažu crnim uljem tigaso drveta, što će nastaviti da rade čitavih mesec dana nakon venčanja.
Za vreme tih mesec dana brak se ne konzumira. Smatra se da mlada treba da upozna običaje i članove nove porodice, a muškarac treba to vreme da utroši na pripremu odbrane od svoje novostečene supruge i učenje „protivženskih“ čini i mađija.
Često mladići tokom tog perioda počinju da „gaje“ perike. Na Papui se muškarci šminkaju mnogo više i ozbiljnije od žena, a neka plemena gorštaka neguju kult kose, odnosno uplitanja i stvaranja prirodnih perika.
Mladi gorštaci oblikuju svoju kosu i puštaju je da raste pod budnom kontrolom „perikara“, starijeg, iskusnog člana plemena, koji ih podučava tokom nekoliko meseci koliko budu izdvojeni od plemena, dok duboko u šumi pripremaju svoje frizure za kvalitetne, prirodne perike. Kada dođe vreme, kose se seku „u komadu“ i odstranjuju pažljivo sa lobanje i ponosni vlasnici tada imaju dve opcije.
Mogu prodati periku za dobre pare (nekoliko dobrih svinja na primer, ili dve žene) ili je mogu zadržati, ukrasiti perjem, zmijskom kožom i kostima kazuara i ponosno je nositi tokom učešća na „sing-sing“ festivalima.
Pripadnici Huli plemena, jednog od najbrojnijih u Hajlendu, za nas su priredili jedan takav nastup.
Imali smo priliku da posmatramo pripreme, koje podrazumevaju raskošne kostime i bogato šminkanje i bojenje lica.
Kada se sasvim doteraju, 10 do 12 muškaraca, lepo građenih i sjajnih od nekog ulja neprijatnog mirisa kojim se mažu, staje u liniju. Neki od njih imaju u rukama male bubnjeve, drugi duvačke instrumente koji podsećaju na zurle ili vuvuzele.
Onda počnu da udaraju u bubnjeve (prilično neusaglašeno) i da duvaju u zurle, a ostali „vokali“ skaču iz sve snage uvis i pevaju (vrište) na sav glas. Zatim i muzičari počinju da se deru, pokušavajući da nadglasaju prethodnike.
Scena me je podsetila na potpuno intoksinirane engleske navijače koji prave pijane talase na tribinama. Samo što su ove delije bile tamnije i mnogo više našminkane od britanskih drekavaca. Moram priznati da mi se od ovog sing-singa najviše dopala priprema, šminkanje i šareni kostimi…
Autor je kreator dalekih putovanja u agenciji Odeon World Travel
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
