Promena klime preti opstanku jednog od simbola Madagaskara 1Foto: Pixabay/Christels

Zbog njegove duge istorije nastanka i jedinstvene raznolikosti u reljefu i živom svetu, za Madagaskar kažu da je to zemlja koju je vreme zaboravilo.

Zahvaljujući činjenici da preko 80 odsto faune ovog četvrtog po površini najvećeg ostrva na planeti čine endemične vrste (tj. vrste koje samo tu pronalaze svoj dom i nigde drugde), mnogi ekolozi govore o Madagaskaru kao o osmom kontinentu.

To nije toliko čudno ako se uzme u obzir da se ostrvo počelo odvajati od Afrike nakon izumiranja dinosaurusa i da su mnoge biljke koje tu danas žive relikti ili potomci drevnih vrsta zatečenih u trenutku odvajanja. Baš zato je očuvanje životinjskih vrsta sa ovog ostrva posebno važno, piše Nikola Matović za portal Klima101.rs.

Iako iz prethodnih opisa deluje kao da je Madagaskar tropski raj netaknute prirode i gostoljubive klime, to ipak nije uvek slučaj, a o tome posebno mogu da posvedoče njegovi možda najpoznatiji stanovnici – lemuri.

Ovi ljupki sisari koji broje preko 100 vrsta, žive samo na Madagaskaru i pojedinim susednim ostrvima. Iako su dugom evolucijom prilagođeni na život na većem delu ostrva, mnoge od spomenutih vrsta danas su ugrožene i preti im izumiranje.

Vodeći faktori ugrožavanja, poput izlovljavanja i uništavanja njihovog prirodnog staništa (krčenje šuma zbog širenja plantaža) nisu jedina pretnja njihovom opstanku.

Klimatske promene su se nametnule kao još jedan pritisak. Upravo primer pogođenih mladunaca jedne vrste lemura koji su u opasnosti da ne dobiju dovoljno mleka od majki, daje nam uvid u to koliko su zapravo živi sistemi međusobno povezani i u delikatnoj ravnoteži sa spoljašnjim uticajima.

Specifični klimatski uslovi

Lemuri su u svojim staništima navikli na dve klimatske sezone – topliju, kišnu sezonu od novembra do aprila i hladniju, suvu sezonu od maja do oktobra.

Promena klime preti opstanku jednog od simbola Madagaskara 2
Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Međutim, s obzirom da se Madagaskar odlikuje izuzetnom raznolikošću staništa, u svakom od njih vlada i drugačija mikroklima. Odstupanja od postojećih pravila uzrok su negativnog uticaja klime na endemične lemure.

Madagaskar je često na udaru pasata i periodičnih ciklona. Naročito je njegova istočna obala osetljiva na fenomen El Ninja, tj. okeansko-atmosferske oscilacije koja se ovde manifestuje periodičnim ciklusima suše i ekstremnih padavina.

Za kišne šume na istočnoj i jugoistočnoj obali Madagaskara kritičan je taj nepredvidivi sušni period, kada je drastično smanjena količina padavina.

Junaci sa platna nestaju u stvarnom životu

Kod jedne vrste lemura iz kišne šume, Edvardsove sifake, tokom El Ninjo godina zabeležena je povećana smrtnost mladunaca i smanjena stopa fekunditeta (sposobnosti razmnožavanja).

Istraživanja rađena na populaciji ove ugrožene vrste pokazala su da su najviše na udaru odojčad starijih ženki.

Za vreme suša, ovakve ženke dojilje hrane se tvrdim listovima koji su suvlji i manje hranljivi, a zbog istrošenih zuba nisu sposobne da sažvaću dovoljno listova za nesmetanu laktaciju.

Zbog toga su njihovi mladunci dosta slabi i podložniji bolestima i postaju lak plen grabljivica.

Uticaji ciklona na poremećaj u ishrani lemura takođe nisu zanemarljivi. Lemur ogrličar beleži značajan gubitak kilaže i stope razmnožavanja, usled velike olujne štete nanesene plodonosnom drveću čije je voće primarni izvor hrane ove vrste.

Čak ni uobičajeno sušne oblasti Madagaskara nisu pošteđene, kao što je to slučaj sa špinatnim šumama. One su jedno od prirodnih staništa prstenorepog lemura, u narodu poznatijeg kao kralj Džulijen XIII.

I dok junak animirane serije Pingvini sa Madagaskara naizgled nema nikakav problem sa vrućinom, njegov pandan iz stvarnog života muči muku sa produženom sušom.

Pojedine populacije ove vrste doživele su veliki pad u brojnosti usled povećanog intenziteta i učestalosti suvljeg perioda u svom okruženju. Ukoliko se ovakva situacija nastavi i ubuduće, lemuri će verovatno imati manje mogućnosti da se na vreme oporave.

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.