Foto: Senad Župljanin„Oznojene“ plastične flaše, dobro rashlađene kleke i boze, od dva i litar i po, u kasnim popodnevnim satima, dočekuju ulične prolaznike.
Tako je u svakom muslimanskom mesecu posta. Dobro osveženje na kraju dnevnog posta.
No, ova dva soka ne konzumiraju se samo u toku tog meseca. Piju se u toku cele godine. Kleke ima i u kafečajdžinicama i u privatnim kućama. Boza se uglavnom nudi u starim poslastičarnicama, koje se „tvrdo“ drže tradicionalne proizvodnje i usluge.
Kad se kaže kleka, prva asocijacija je doobraa rakija. „Mučenica“ od plavičastih bobica pravi se u istočnoj Srbiji i kao dobra kapljica visoko se kotira na lestvici domaćih alkoholnih pića.
U ovom delu Srbije od kleke se proizvodi sok, koji dobro osvežava, ali mu se prišisuju i alternativna lekovita svojstva.
Kleka cveta u proleće, a bere se u kasnu jesen. Bobice se prosuše i proberu i iznose na tržište. Minule jeseni otkupljivači su je plaćali 400 dinara po kilogramu. Na pijaci je moglo nešto jeftinije.
Sok od kleke se pravi u plastičnim buradima. Probrane, proprane i prosušene bobice preliju se vodom. Na primer, 1,5 kg kleke stavlja se u 20 litara vode. Da se sok ne bi „otezao“ ubacuje se klip kukuruza. Manja količina proizvodi se u tegli. Pola kilograma kleke prelije se sa tri litra vode i doda sok od limuna.
„Sazrevanje“ traje najmanje mesec dana. Sok je spreman kada bobice sa vrha „siđu“ na dno posude u kojoj su se kiselile. Prilikom svakog točenja sledi obavezno ceđenje. Osvežavajuće piće, kleka je ako se pije bez dodavanja šećera i dobro rashlađena.
Sok od kleke, osim što osvežava, koristi se i kao alternativa u lečenju. Kažu da „proteruje“ pesak i mrvi kamen u žučnoj kesi, bubrezima i mokraćnim putevima. Pomaže regulisanju šećera u krvi, čisti krvne sudove, dobar je za nerve i želudac… Oboleli se i za sok od kleke hvata. Neki sok od kleke koriste i za skidanje telesne težine. Sve je „sto posto“ provereno. Najbolji je za osvežavanje i dobro varenje. Ko ne može da mu kiselo rezne kroz grlo, može da doda malo šećera.
Boza je skoro zaboravljeno piće. Za nju se kaže da ima osvežavajući miris nostalgije. Izgubila je trku sa savremenim gaziranim sokovima. Njeni proizvođači, bozadžije, ostali su na starim filmovima i u sećanjima vremešnih generacija. Bozadžija na ulici sa sifonima ili limenim posudama sa česmicama. Čista boza ili „špricer“, Nije onaj, iz drugih delova „pola vino, pola voda“, već pola boza, pola limunada.
Boza se pije u svim balkanskim zemljama. Neki je pripisuju Turcima, drugi Rumunima. To nasleđe svuda su održavali stari poslastičari. Ima je i sada u poslastičarnicama, koje su menjale samo enterijere, ali ne i ponudu. Dva orijentalna dobra se nikako ne odvajaju, tulumba ili baklava na tanjiru i boza u „zamagljenoj“ čaši.
Za pravljenje ovog napitka potrebna su dva dana. Originalni recepti su poslovna tajna poslastičarskih majstora i prenose se sa kolena na koleno. Osnovni sastojci su joj kukuruzno brašno, voda, sveži kvasac i šećer.
Izraz „Prosto kao boza“ opravdava tvrdnju da je pravljenje ovog napitka jednostavno, ali se odvija po fazama u razmaku od po desetak sati. Kada je gotova, stavlja se u frižider. U gustu žućkastu tečnost može da se doda neki egzotični začin, a u poslastičarnici dobro se slaže sa kuglom sladoleda.
Zbog specifičnog ukusa, nekima treba vremena da se naviknu na to piće. Tvrdi se da je zdravo piće i da treba da se pije, jer ima puno vitamina B, belančevina i organskih kiselina. Piće nekih mladosti, i tada i sada preporučuje se trudnicama, porodiljama, deci i starijim osobama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
