Viljuškom po ex-YU: Cr­no­gor­ska ku­hi­nja vr­lo jed­no­stav­na, ima i uticaja turske kuhinje 1Foto: Pixabay/Falco

Cr­no­gor­ska ku­hi­nja je vr­lo jed­no­stav­na i ia­ko se raz­li­ku­je po obla­sti­ma, svu­da ima uti­ca­ja tur­ske ku­hi­nje. Do­sta tur­skog ži­vlja ima u Cr­noj Go­ri, na­ro­či­to u Pod­go­ri­ci oda­kle i ja po­ti­čem.

Ta ku­hi­nja je isto­vre­me­no i naj­ra­zno­vr­sni­ja: na pri­mer krap (ša­ran) sa su­vim šlji­va­ma je po­zna­ti spe­ci­ja­li­tet; pi­la­vi pod­go­rič­ki su ču­ve­ni; pir­ja­ni sla­dak ku­pus sa du­nja­ma i ki­se­lim ja­bu­ka­ma ta­ko­đe; ja­pra­ci (sar­me od li­sto­va ra­šta­na ili lo­ze) na­la­ze se u svim kra­je­vi­ma do­kle su Tur­ci sti­gli.

Sje­ver­na Cr­na Go­ra po­zna­ta je po do­broj jag­nje­ti­ni i te­le­ti­ni, na­ro­či­to i­spod sa­ča; jag­nje­ti­na u mli­je­ku je ču­ve­ni spe­ci­ja­li­tet; sa­vr­še­ne su ci­cva­re i ka­ča­ma­ci.

NJe­gu­ši iz­nad Ko­to­ra ni­su po­zna­ti sa­mo po pr­šu­ti i si­ru; sa­mo tu se ga­ji (a i to sve re­đe) sjaj­na ru­ska kr­ti­o­la – kr­om­pir je­din­stve­nog uku­sa.

Ri­ječ­ka na­hi­ja sa Ri­je­kom Cr­no­je­vi­ća svjet­sku sla­vu ste­kla je po su­vom kra­pu, crm­nič­kom vi­nu i sa­vr­še­noj lo­zo­voj ra­ki­ji.

Ni­je to odsko­ra. Uo­sta­lom, sve­do­če­nje o cr­no­gor­skoj ku­hi­nji osta­vio je Vuk Ka­ra­džić u tek­stu „Do­la­zak knja­za Da­ni­la Pe­tro­vi­ća u Cr­nu Go­ru“, gde je opi­sa­na go­zba kod ka­pe­ta­na nje­gu­škog Pro­ro­ko­vi­ća:

„Do­ma­ći­ni su pred go­ste po­sta­vi­li du­gač­ku tr­pe­zu od da­sa­ka, a po njoj tr­pe­žnjak; i po­red nje s obe stra­ne klu­pe za se­dje­nje. Pr­vo se je­lo do­ne­se u čor­bi od me­sa ov­či­jeg, po­gust sku­van pi­ri­nač. Pred knja­zom bi­li su su­do­vi do­sta go­spod­ski ili va­ro­ški, bi­lo je i ta­nji­ra i no­že­va i vi­lju­ša­ka; i ovaj se pi­ri­nač do­ne­se u ve­li­kom dr­ve­nom čan­ku, ko­ji se ona­mo zo­ve va­gan, i svi smo ga amo od knja­za da­lje je­li ve­li­kim dr­ve­nim ka­ši­ka­ma, ka­ko­ve su u Sr­bi­ji po se­li­ma. Po­sle pi­rin­ča do­ne­se se ku­va­no ov­či­je me­so u ve­li­kim ko­ma­di­ma (go­to­vo u če­tvr­ti­na­ma) ko­je je je­dan od go­sti­ju po­sle se­kao na ma­nje; iza ovo­ga me­sa do­ne­se se jag­nje­će me­so pe­če­no, isto ona­ko u ve­li­kim ko­ma­di­ma, ko­je je opet je­dan od go­sti­ju se­kao u ka­kav sud pred so­bom; iza ovo­ga pe­če­nja do­ne­se se šun­ka ko­ja se ona­mo zo­ve pr­šut, a po­sle nje sir. Gde je knjaz se­deo bi­lo je i ča­ša po­do­sta, ali mi ova­mo da­lje pi­li smo vi­no sta­kle­tom od oke re­dom na­zdra­vlja­ju­ći je­dan dru­go­me, kao n.p. što se u Sr­bi­ji ka­da­što pi­je ču­tu­rom.“

Pri­mor­ska ku­hi­nja je, na­rav­no, ne­što sa­svim dru­go i o to­me ov­de ne­će bi­ti ri­je­či: ona je naj­slič­ni­ja dal­ma­tin­skoj tr­pe­zi. Da­kle, mor­ska ri­ba, školj­ke, mu­zgav­ci na ra­zne na­či­ne.

Još ne­što: ia­ko je ale­va pa­pri­ka (alev zna­či cr­ven) ri­ječ sti­gla sa Tur­ci­ma, pa­pri­ka ni­je. Za­to u tra­di­ci­o­nal­noj cr­no­gorskoj ku­hi­nji ona ne po­sto­ji. Sve čor­be, sva je­la su bi­je­la.

Se­ljač­ka čor­ba

Ko­pri­va – 250 g; bli­tva – 250 g; mla­di luk – 250 g;
sla­ni­na – 100 g; mo­rač – 1 ve­za;
ku­ku­ru­zno bra­šno – 1 ka­ši­ka; sa­lo – 1 ka­ši­ka; so

Sla­ni­na se isjec­ka na koc­ki­ce, pro­pr­ži, pa uba­ci isjec­ka­ni ze­le­niš, sve na­li­je vo­dom i ku­va dok se ne sku­va. Na sa­mom kra­ju po­so­li se po uku­su, za­či­ni mo­ra­čom i za­pr­ži ka­ši­kom ku­ku­ru­znog bra­šna.

Tek to­li­ko da se zgu­sne.

Ka­ča­mak

Bi­je­li krom­pir – 1 kg; ku­ku­ru­zno bra­šno – 1 kg; so;
pu­ter – 125 g; kaj­mak – 400 g; sir – 150 g; mo­ca­re­la – 200 g

Ovo je mje­ra za ve­će dru­štvo.

Na­li­ti u lo­nac oko pet li­ta­ra vo­de, do­da­ti na koc­ki­ce isjec­kan krom­pir i ku­va­ti po­la sa­ta. Na sku­va­ni krom­pir do­da­ti bra­šno (naj­bo­lje mlje­ve­nog u vo­de­ni­ci), ka­ši­či­cu so­li, pre­kr­sti­ti var­ja­čom pa ku­va­ti još oko po­la sa­ta.

Sve se pro­ce­di, a vi­šak vo­de ne ba­ca, pa dr­ve­nom tu­ča­rom mi­je­ša­ti ka­ča­mak to­li­ko da ne­ma gru­dvi­ca od krom­pi­ra; da ne bu­de ni su­vi­še me­ko, a ni su­vi­še gu­sto. U sve se uba­ci koc­ki­ca pu­te­ra, pa vra­ti na la­ga­nu va­tru i ku­va još oko po­la sa­ta uz mi­je­ša­nje. Do­da­je se poma­lo od one od­li­ve­ne teč­no­sti.

Kad je sve do­bro sje­di­nje­no, u dru­gu šer­pu se sta­vi koc­ka pu­te­ra, dur­mi­tor­ski kaj­mak, sir, a na kra­ju mo­ca­re­la da se sve pro­teg­ne. Ovlaš se pro­mi­je­ša na la­ga­noj va­tri, pa sje­di­ni s tu­če­nim ka­ča­ma­kom. Ser­vi­ra se u dr­ve­noj kar­li­ci, a po­slu­ži uz ov­či­je ki­se­lo mli­je­ko, a po­slije mo­že i vi­no kr­stač.

Pri­je­sne pri­ga­ni­ce

Bra­šno (cr­no ili bi­je­lo) – 500 g; so; lo­zo­va ra­ki­ja; ulje; sla­ni sir

Pri­ga­ni­ce su naj­slič­ni­je uštip­ci­ma. A spre­ma­ju se jed­no­stav­no kao i uštip­ci.

Od po­la ki­la bra­šna, ma­lo so­li, ča­ši­ce lo­zo­ve ra­ki­je (oba­ve­zno) i vo­de ko­li­ko tre­ba, za­mi­je­si se ti­je­sto ne­što gu­šće ne­go za pa­la­čin­ke. Ka­ši­kom se va­de pri­ga­ni­ce, pr­že na do­sta vre­log ulja, a slu­že uz sla­ni dur­mi­tor­ski ili nje­gu­ški sir.

Pri­ga­ni­cevsa kva­scem

Bra­šno – 700 g; su­vi kva­sac – 1 ke­si­ca; mli­je­ko;
še­ćer – 1 ka­ši­či­ca; so; lo­zo­va ra­ki­ja

U ma­lo to­plog mli­je­ka usu­ti ka­ši­či­cu še­će­ra, ke­si­cu su­vog kva­sca, ka­či­či­cu bra­šna i pu­sti­ti da na­do­đe.

Pro­mje­ša­ti bra­šno sa kva­scem, mr­vi­com so­li, ča­šom-dvi­je mla­ke vo­de, ča­ši­com lo­zo­ve ra­ki­je, pa umu­ti­ti ti­je­sto. Da ka­sni­je ne bi upi­ja­lo ma­sno­ću osta­vi­ti ga da stro­ji je­dan sat, dok se ne udvo­stru­či.

Da­lje je sve kao što je pret­hod­no re­če­no: ka­ši­kom se va­di te­sto, pr­ži na do­sta vre­log ulja, slu­ži uz sir, a za­li­va kr­sta­čem.

Dur­mi­tor­ska pi­ta

Ko­re za gi­ba­ni­cu – 500 g; dur­mi­tor­ski kaj­mak – 300 g;
ja­ja – 4 kom; ulje; mli­je­ko – 1 ča­ša; še­ćer – 1 ka­ši­ka

I slat­ko je i sla­no. I pred­je­lo i de­zert. Da­kle, i po­če­tak i kraj go­zbe.

Sva­ku ko­ru bla­go na­u­lji­ti, po njoj raz­ba­ca­ti kaj­mak i umu­će­na ja­ja, uvi­ti u rol­nu i uro­la­ti u okru­gloj tep­si­ji. Naj­bo­lje je ako se pe­če is­pod sa­ča, ali je od­lič­no i u rer­ni, po­la sa­ta na 180 do 200 ste­pe­ni.

Ono što ovu pi­tu či­ni je­din­stve­nom je­ste sam kraj: sve se za­li­je ča­šom to­plog mli­je­ka, za­sla­đe­nog ka­ši­kom še­će­ra, pa osta­vi na špo­re­tu da mli­je­ko upi­je.

Žuće­ni­ca

Ma­sla­čak – 500 g; bi­je­li krom­pir – 500 g;
bi­je­li luk – 1 gla­vi­ca; ma­sli­no­vo ulje; vin­sko sir­će; ja­ja; bi­ber; so

List ma­slač­ka (žu­će­ni­ce) do­bro opra­ti, na­re­za­ti na sit­ne ko­ma­de no­žem, po­so­li­ti pa ru­ka­ma do­bro iz­gnje­či­ti da iza­đe gor­či­na.

Ona­mo oba­ri­ti krom­pir isje­čen na li­sto­ve, po­mje­ša­ti sa žu­će­ni­com, do­da­ti sit­no isjec­ka­nu gla­vi­cu bi­je­log lu­ka, za­či­ni­ti ma­sli­no­vim uljem i vin­skim sir­će­tom.

Ovo pred­jelo se slu­ži sa tvr­do oba­re­nim ja­ji­ma pre­sje­če­nim na po­la, a po­su­tim krup­no mlje­ve­nim bi­be­rom.

Pir­ja­ni ku­pus

Sla­dak ku­pus – 2 kg; du­nje – 3 kom; ki­se­le ja­bu­ke – 3 kom; ulje; so

U du­bljem lon­cu sta­vi­ti šo­lju ulja da se za­gre­je, pa na to po­lo­ži­ti na če­tvr­ti­ne isje­čen sla­dak ku­pus. On­da se re­đa: na krup­ne ko­ma­de isje­če­na du­nja, ja­bu­ka, opet ku­pus, opet du­nja, ja­bu­ka… dok ima ma­te­ri­ja­la.

Sve se po­so­li, za­li­je još jed­nom šo­ljom ulja, po­klo­pi, pa na ti­hoj va­tri, po­klo­plje­no krč­ka bar tri sa­ta. Po­vre­me­no se šer­pa sa­mo pro­tre­se: ne sme da se mije­ša, a slu­ži se uz, naj­bo­lje, te­le­ti­nu is­pod sa­ča.

Pi­lav sa ra­šta­nom

Pi­ri­nač – 1/2 šo­lje; ra­štan – 1 kg; cr­ni luk – 2 gla­vi­ce;
pa­ra­dajz (pe­lat) – 3 kom; ulje; so; ki­se­lo mle­ko

Ki­lo­gram ra­šta­na se oči­sti od sred­nje ži­le (ko­re­na), ope­re, pa isje­če na krup­ne re­zan­ce, a on­da po­so­li i sta­vi u đev­đir da pu­sti sok. Dve gla­vi­ce lu­ka se sit­no isjec­ka­ju i pro­pr­že. U na­po­la upr­žen luk umi­je­ša se onaj isjec­kan pa do­bro is­ce­đen ra­štan. Kad sve smek­ša, do­da­ju se tri olju­šte­na pa­ra­daj­za isje­če­na na koc­ki­ce (od­no­sno ma­la kon­zer­va pe­la­ta), po­la šo­lje pi­rin­ča i šo­lja i po mla­ke vo­de ili ka­kve su­pe.

Krč­ka se na ti­hoj va­tri dok vo­da ili su­pa ne uvre, a on­da sve po po­tre­bi do­so­li i sta­vi u đu­več. Pe­če se u rer­ni da do­bi­je ko­ri­cu, a on­da za­li­je šo­ljom vre­log zej­ti­na.

Pi­lav je ta­ko go­tov i, na­rav­no, uku­san ta­kav ka­kav je. Ali, bi­će još uku­sni­ji ako se je­de to­plo, pre­li­ve­no hlad­nim ov­či­jim ki­se­lim mli­je­kom, onim što se no­žem se­če kao tor­ta.

Ja­pra­ci

Ra­štan – 1 kg; ju­ne­će mlje­ve­no me­so – 350 g; svinj­sko mlje­ve­no
me­so – 150 g; cr­ni luk – 2 gla­vi­ce; pi­ri­nač – 1 šo­lji­ca; ja­ja – 1 kom;
per­šu­nov list – 1 ve­za; bi­ber; so; ulje; ma­sli­no­vo ulje; ki­se­lo mli­je­ko

Li­sto­ve ra­šta­na do­bro opra­ti, na mi­nut oba­ri­ti u sla­noj vo­di, pa no­žem ski­nu­ti ko­rijen (sred­nji dio, kao kod ze­lja).

U du­bljoj šer­pi pro­pr­žir­ti isjec­kan cr­ni luk da bu­de sta­klast, do­da­ti me­so, sve do­bro iz­din­sta­ti, na kra­ju uba­ci­ti šo­lji­cu pi­rin­ča, jed­no ja­je, a za­či­ni­ti bi­be­rom i po­so­li­ti po uku­su. Od ta­ko do­bi­je­ne smi­je­se uvi­ja­ti sar­me i sla­ga­ti ih u du­bljoj, po dnu na­u­lje­noj šer­pi. Na­li­ti vo­dom da ogre­zne, na ja­čoj va­tri pu­sti­ti da pro­vri, va­tru sma­nji­ti i krč­ka­ti oko je­dan sat.

U ta­nji­ru pre­li­ti ma­sli­no­vim uljem, a slu­ži­ti uz ov­či­je ki­se­lo mli­je­ko.

Ra­štan

Ra­štan – 1 kg; bi­je­li krom­pir – 1 kg; bli­tva – 4 ve­ze;
nje­gu­ške ko­ba­si­ce – 2 kom; pr­šut – 400 g; me­sna­ta sla­ni­na – 300 g; svinj­ska ko­le­ni­ca – 1 kom; ma­sli­no­vo ulje

Ra­štan do­bro opra­ti u ne­ko­li­ko vo­da, ski­nu­ti sred­nji dio, isje­ći na krup­ni­je re­zan­ce i u vre­loj vo­di oba­ri­ti na ne­ko­li­ko mi­nu­ta. Iz­va­di­ti re­šet­ka­stom ka­ši­kom, pa osta­vi­ti na stra­nu.

U lo­nac od pet li­ta­ra usu­ti hlad­nu vo­du, sta­vi­ti su­vo me­so, pa sve ku­va­ti je­dan sat. U to do­da­ti oba­re­ni ku­pus (ra­štan) pa ku­va­ti još je­dan sat. Do­da­ti olju­šten i na krup­ni­je ko­ma­de isje­čen krom­pir i ku­va­ti još 40 mi­nu­ta. Na sa­mom kra­ju uba­ci­ti bli­tvu, ku­va­ti još de­se­tak mi­nu­ta, is­klju­či­ti i pre­li­ti ma­sli­no­vim uljem.

Krap na pod­go­rič­ki na­čin

Krap – oko 2 kg; su­ve šlji­ve – 500 g; cr­ni luk – 500 g;
bi­je­li luk – 1 gla­vi­ca; pa­ra­dajz đus – 500 ml;
lo­vo­rov list; vin­sko sir­će; so; ulje; bi­ber; bra­šno

Kad ne­ma kra­pa, do­bar je i to­vlje­ni ša­ran. Oči­sti se i ise­če na šnic­le.

Po­la ki­la su­vih šlji­va tre­ba po­to­pi­ti u hlad­nu vo­du dok ne na­bu­bre, pa oči­sti­ti od ko­šči­ca. Po­la ki­la cr­nog lu­ka ise­ći na re­bar­ca, po­so­li­ti i iz­din­sta­ti s če­ti­ri li­sta lo­vo­ra, ma­lo bi­be­ra u zr­nu, ke­si­com mle­ve­nog bi­be­ra, gla­vi­com bi­je­log lu­ka, dve šo­lji­ce vin­skog sir­će­ta, dve ča­še đu­sa od pa­ra­daj­za, od­no­sno kon­cen­tra­ta ras­tvo­re­nog u vo­di. Kad je sve iz­din­sta­no od sme­se se na­pra­vi sos od ma­lo bra­šna.

Šnic­le od ri­be i su­ve šlji­ve ušu­ška­ne iz­me­đu njih se po­re­đa­ju u šer­pu, na­li­ju so­som, pa pe­ku u rer­ni na 220 ste­pe­ni oko 45 mi­nu­ta.

Dur­mi­tor­ski ro­lat

Te­le­ći pa­u­flek – 2 kg; bi­je­li mije­ša­ni sir – 250 gr;
kaj­mak – 100 g; ja­je – 1 kom; ulje; so; maj­či­na du­ši­ca

Dur­mi­tor je pla­ni­na, Ta­ra je ri­je­ka što se pi­je. Sve to za­jed­no je ono što svijet mi­sli da tre­ba ču­va­ti. Za­to na­ci­o­nal­ni park ču­va Une­sko čak. Ali, ne ču­va te­lad, sir, sko­rup, čak ni maj­či­nu du­ši­cu što dži­klja po vr­le­ti u kri­stal­no bi­strom va­zdu­hu. A to što ne ču­va­ju ta­man je ono što je po­treb­no za ovo ne­nad­ma­šno pe­če­nje.

Tr­bu­ši­na, ko­ju maj­sto­ri če­sto na­zi­va­ju i pa­u­flek, naj­jef­ti­ni­je je me­so što se mo­že na­ći u ka­sap­ni­ci. Ima onih ko­ji ne zna­ju šta bi s njom, pa je sije­ku na ko­ma­de i gu­ra­ju u rer­nu s krom­pi­rom. A mo­že i ras­ko­šni­je.

Ne­ko­li­ko kri­ški dur­mi­tor­skog mi­je­ša­nog si­ra, onog od ov­či­jeg i kra­vljeg mli­je­ka, po­me­ša se s dvi­je ka­ši­ke sko­ru­pa (kaj­mak od ov­či­jeg mlije­ka, iz mje­ši­ne), jed­nim ja­je­tom i iz­mr­vlje­nim stru­kom sve­že ili su­še­ne maj­či­ne du­ši­ce.

Da­kle, te­le­ća tr­bu­ši­na se ra­za­stre, pa ako je po­ve­li­ka, isje­če se na dva dije­la. Je­dan dio je za doc­ni­je, dru­gi za sa­da: na sre­di­nu se na­ba­ci onaj mlječ­ni na­di­jev, on­da uro­lu­je i uve­že tan­kim ka­na­pom, čvr­sto ta­man da fil ne is­cu­ri.

Sve se po­so­li, za­ma­sti pa po­no­vo na­tap­ka maj­či­nom du­ši­com.

Pe­če se u cre­pu­lji is­pod sa­ča, ili u rer­ni na umje­re­noj va­tri dva-tri sa­ta, u su­du ko­ji do­bro dih­tu­je na 200 ste­pe­ni.

Ov­ca iz pa­ca

Ov­či­ji but – 1 kom; me­ša­na ze­len – 500 g; cr­ni luk – 1 gla­vi­ca; bije­li luk – 1 gla­vi­ca; bi­ber; lo­vor; vin­sko sir­će; so; ulje

Od ov­čjeg bu­ta se pr­vo odvo­ji ko­ska. On­da i ru­ža, šol, ka­pak i fri­kan­do. Ćo­ško­vi od ovih ko­ma­da va­lja­ju za ku­pus ili ra­štan, a osta­la kr­ti­na se isje­če na šnic­le de­blji­ne pr­sta što se po­re­đa­ju u ka­kav du­blji lo­nac. Od­o­zgo se na­sje­če ve­za ze­le­ni, gla­vi­ca lu­ka se isjec­ka na re­bar­ca, ma­nja gla­vi­ca bije­log lu­ka osta­vi u če­no­vi­ma pa sve po­so­li i za­či­ni bi­be­rom u zr­nu i lo­vo­ro­vim li­stom.

Sve se pre­li­je s dva de­ci vran­ca, na­li­je vo­dom da sve pli­va, pa za­ki­se­li vin­skim sir­će­tom tek to­li­ko da ki­se­li­na žac­ne po nep­ci­ma. U ova­kvom pa­cu, na hlad­nom, me­so va­lja da pro­ve­de tri-če­ti­ri da­na pa da je sprem­no za žar.

Šnic­le se pe­ku na umje­re­no ja­koj va­tri, pet­na­e­stak mi­nu­ta s jed­ne i isto to­li­ko s dru­ge stra­ne, po­klo­pe u po­god­nom su­du da sa­če­ka­ju kr­to­le što se spre­ma­ju u cre­pu­lji, a is­pod sa­ča.

Cr­no­gor­ska jag­nje­ti­na

Jag­nje – 1 kom, od oko 8 kg; krom­pir – 8 kg;
šar­ga­re­pa – 1 kg; per­šun – 1 kg; cr­ni luk – 1 kg;
bije­lo vi­no – 500 ml; lor­ber; bi­je­li luk; ru­zma­rin; so

Ovo se spre­ma sa­mo o spe­ci­jal­nim pri­li­ka­ma: svad­ba­ma, ili ka­kvim dru­gim ve­li­kim go­di­šnji­ca­ma. Ali, svi osta­li vič­ni ku­va­nju la­ko će ga pri­la­go­di­ti i za ku­hinj­ske uslo­ve. Ov­dje, ori­gi­nal­ni re­cept.

Za pri­pre­mu ovog spe­ci­ja­li­te­ta, za de­set i vi­še lju­di, po­tre­ban je po­se­ban sud, me­tal­no bu­ren­ce s po­klop­cem ko­ji do­bro dih­tu­je. Na­pra­vi se pre sve­ga gu­sta dr­ve­na re­šet­ka, vi­so­ka de­se­tak cen­ti­me­tara, ko­jom se po­kri­je dno. Ako se je­lo spre­ma u kuć­nim uslo­vi­ma, on­da šer­pa sa do­brim po­klop­cem ne sme da bu­de ma­nja od 25 li­ta­ra za­pre­mi­ne.

Me­so se isije­če na krup­ne ko­ma­de, krom­pir na če­tvr­ti­ne, šar­ga­re­pa i luk na krup­ni­je ko­ma­de. U bu­re se si­pa vo­da sa­mo do ni­voa re­šet­ke, on­da pa­žlji­vo slo­ži me­so, pre­kri­je po­vr­ćem, za­či­ni i za­li­je vi­nom. Po­klo­pi se, pa ku­va na ti­hoj va­tri dva-tri sa­ta bar. Dok me­so ne po­sta­ne to­li­ko me­ko da sa­mo sa ko­sti­ju spa­da.

Jag­nje u mli­je­ku

Jag­nje­ća pleć­ki­ca (ili but) – 1 kom; krom­pir – 1 kg; šar­ga­re­pa – 500 g;
ma­sli­no­vo ulje; so; bi­ber; mli­je­ko – 500 ml

Naj­bo­lje je ako se jag­nje pra­vi is­pod sa­ča. Ako ne, u elek­trič­nom špo­re­tu u su­du ko­ji do­bro dih­tu­je da se me­so vi­še ku­va u pa­ri no pe­če.

Pleć­ki­ca ili bu­tić se osta­vi u ko­ma­du, a pri­pre­mi još ki­lo­gram krom­pi­ra, kao i po­la ki­la šar­ga­re­pe.

Dno đu­ve­ča se na­u­lji, po­re­đa krup­no sje­če­no oči­šće­no i po­so­lje­no po­vr­će, od­o­zgo po­klo­pi me­som, još po­so­li, po­bi­be­ri, pre­li­je ma­sli­no­vim uljem, pa na­li­je mli­je­kom dok sve ne ogre­zne, po­su­da po­klo­pi ili, ako po­klop­ca ne­ma, za­dih­tu­je alu­mi­ni­jum­skom fo­li­jom, pa pri­pu­sti rer­ni če­ti­ri sa­ta na umje­re­noj tem­pe­ra­tu­ri: ma­nje od 175 ste­pe­ni.

E, to je ono što pri­ča­ju ka­ko „sa­mo me­so s ko­sti­ju spa­da“.

Slat­ke pri­ga­ni­ce

Bra­šno – 2 ča­še; jo­gurt – 1 ča­ša;
pra­šak za pe­ci­vo; ja­ja – 4 kom;
žu­ti še­ćer – 1 ka­ši­ka;
va­ni­lin še­ćer – 1 ke­si­ca; li­mun;
lo­zo­va ra­ki­ja; su­vo gro­žđe – 100 g; prah še­ćer

Pro­sto, a slat­ko: sve sa­stoj­ke va­lja do­bro pro­mije­ša­ti, pa kao i kod sla­nih pri­ga­ni­ca pr­ži­ti na do­sta vre­log ulja. U ta­nji­ru se sve, dok je još to­plo za­pra­ši prah še­će­rom, pa po­slu­ži uz hlad­no mli­je­ko, ili na sob­noj tem­pe­ra­tu­ri sa­ču­van “me­dun”.

Pod­go­rič­ki pre­su­ka­či

Bra­šno – 700 g; so; pek­mez

Od bra­šna, ma­lo so­li i mla­ke vo­de tre­ba do­bro iz­ra­di­ti ti­je­sto, pa na­pra­vi­ti de­se­tak ma­lih lop­ti­ca. Na da­sci po­su­toj bra­šnom okla­gi­jom se raz­vu­ku kao de­blje pa­la­čin­ke, osta­ve ne­ko­li­ko mi­nu­ta da se pro­su­še, pa se, s jed­ne i dru­ge stra­ne pr­že na do­sta vre­log ulja.

Sva­ki pre­su­kač, pred slu­že­nje, za­sla­di se ka­ši­kom pek­me­za.

Slat­ka ci­cva­ra

Ku­ku­ru­zno bra­šno – 500 g; dur­mi­tor­ski kaj­mak – 300 g; mla­di ne­sla­ni sir – 300 g;
pu­ter – 60 g; med

U du­blji ti­ganj uspe se ka­fe­na šo­lji­ca vo­de i pu­sti da pro­vri. Do­da se koc­ki­ca pu­te­ra, dur­mi­tor­ski kaj­mak iz mje­ši­ne, pa ma­lo po ma­lo, uz mi­je­ša­nje dr­ve­nom var­ja­čom si­pa bra­šno. Ku­va se ne­što ma­nje od po­la sa­ta, uz po­ste­pe­no do­li­va­nje to­ple vo­de. Ka­da ci­cva­ra pu­sti ma­sno­ću (tre­ba da pli­va u njoj) uba­ci se ne­sla­ni sir pro­mi­je­ša da se sir bla­go is­to­pi i pro­teg­ne.

U Cr­nog Go­ri se slu­ži pre­li­ve­no me­dom, a je­de uz me­do­va­ču, ili u no­vi­je vri­je­me uz slat­ko me­dun “Plan­ta­ži­no” vi­no.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.