Tri salate za hladne dane: Idealno rešenje za brze obroke

Skrom­na ku­ku­ruz sa­la­ta

Ku­ku­ruz še­će­rac – 500 gr; šar­ga­re­pa – 250 gr; gra­šak – 250 gr; ma­jo­nez – 250 gr; per­šu­nov list – 1 ve­za; li­mun – 1 kom; so; senf.

Dva su do­ga­đa­ja u sve­ko­li­ko isto­ri­ji (ku­ku­ru­za) pre­lom­na za na­šu tr­pe­zu. Pr­vi je onaj dav­ni ka­da je ku­ku­ruz pre­šao Atlan­tik i odo­ma­ćio se ov­de kao da ga je od­u­vek bi­lo: čak su i ve­li­ki pi­sci pra­vi­li gre­ške pa ju­na­ke iz vre­me­na oto­man­ske im­pe­ri­je hra­ni­li pro­jom.

Dru­gi je mo­žda čak i zna­čaj­ni­ji: ka­da je Alon­so (za­hva­lju­ju­ći C mar­ke­tu) sti­gao kod nas (eto, vi­še ne­ma ni jed­nih ni dru­gih), do­neo nam je i smr­znu­ti ku­ku­ruz-še­će­rac što je on­da po­stao na­mir­ni­ca za 365 da­na u go­di­ni.

Da­lje je sve pro­sto: ku­ku­ruz se oba­ri i sla­noj vo­di, isto ta­ko i na koc­ki­ce isec­ka­na šar­ga­re­pa, gra­šak, ako je u kon­zer­vi ne ba­ri se, ako je pak i on smr­znut ta­ko­đe se oba­ri. On­da sve još sa­mo tre­ba pro­me­ša­ti s ke­si­com ma­jo­ne­za, za­či­ni­ti li­mu­no­vim so­kom i ka­ši­či­com sen­fa, u sve uba­ci­ti još i ve­zu sec­ka­nog per­šu­no­vog li­sta; pa ohla­di­ti i ser­vi­ra­ti.

Bo­ga­ta ku­ku­ruz sa­la­ta

Ku­ku­ruz še­će­rac – 500 gr; me­so (pra­ška šun­ka, be­lo pi­le­će, pre­so­va­ni ju­ne­ći je­zik…) – 250 gr; šar­ga­re­pa – 250 gr; gra­šak – 250 gr; ma­jo­nez – 250 gr; per­šu­nov list – 1 ve­za; li­mun – 1 kom; so; senf.

Sve je isto kao i u skrom­noj va­ri­jan­ti, ali ima i me­sa. Ko­jeg – za­vi­si od ma­šte i fri­ži­de­ra.

U sva­kom slu­ča­ju tre­ba če­tvrt ki­la pra­ške šun­ke, ili jed­ne sku­va­ne pi­le­će gru­di, ili pre­so­va­nog ju­ne­ćeg je­zi­ka, ili… sve isec­ka­no na koc­ki­ce kao i šar­ga­re­pa.

Ve­ro­va­li ili ne, ku­ku­ruz sa­la­te su baš te što de­man­tu­ju uko­re­nje­ne na­vi­ke gle­de ru­ske/fran­cu­ske/ita­li­jan­ske… sa­la­te.

Evrop­ska sa­la­ta

Ku­pus – 250 gr; šar­ga­re­pa – 250 gr; žu­ti sir – 250 gr; pra­ška šun­ka – 250 gr; ma­jo­nez – 100 gr; li­mun – 1 kom; senf.

Kao što je po­zna­to, ku­pus i šar­ga­re­pa, valj­da su je­di­na au­ten­tič­na po­vr­ća s ovog kon­ti­nen­ta. Ko­ko­ške smo ga­ji­li od­u­vek, a si­re­ve pra­vi­li ve­ko­vi­ma. I ulje smo ce­di­li. Eto na­ma au­ten­tič­nog evop­skog za­do­volj­stva.

Ko­li­či­na za­vi­si od že­lja, ali sve­ga tre­ba da je pod­jed­na­ko: ko­li­ko tan­ko sec­ka­nog ku­pu­sa, to­li­ko i krup­no ren­da­ne šar­ga­re­pe, ta­ko­đe krup­no ren­da­nog tra­pi­sta, ga­u­de ili emen­ta­le­ra, što sit­ni­je sec­ka­ne pra­ške šun­ke.

Sve se ovo iz­me­ša s ma­jo­ne­zom ko­ji va­lja za­či­ni­ti ka­ši­či­com sen­fa i so­kom od li­mu­na.

Pu­nje­na ja­ja

Ja­ja – 5 kom; senf – 2 ka­ši­či­ce; list per­šu­na – 1 ve­za; že­la­tin – 2 ke­si­ce; so; ze­le­na sa­la­ta.

Ja­ja se, kao što pe­snik ka­že, mo­gu „spre­ma­ti na mi­li­jun ra­znih na­či­na“. Ovaj je naj­jed­no­stav­ni­ji, a isto­vre­me­no do­volj­no atrak­ti­van i za oči, i za sto­mak.

Pet ko­ma­da ja­ja se, pre sve­ga, tvr­do oba­re, ohla­de, olju­šte, pre­se­ku uz­duž napo­la, pa od­vo­je be­lan­ca od žu­ma­na­ca. Be­lan­ca idu na stra­nu da če­ka­ju da­lje, a žu­man­ca se u ka­kvoj či­ni­ji vi­lju­škom iz­gnja­ve, po­so­le, po­me­ša­ju s dve ka­ši­či­ce sen­fa i sec­ka­nom ve­zom li­sta per­šu­na. I to se osta­vi na stra­nu da če­ka.

Dve ke­si­ce (bez­boj­nog!) že­la­ti­na se u ve­čoj šo­lji pro­me­ša­ju s de­se­tak ka­ši­ka hlad­ne vo­de, što se od­va­di­lo od po­la li­tre, a osta­tak uza­vri. Ka­da je pro­vri­lo, sklo­ni se s va­tre, ma­lo pro­hla­di, pa ume­ša onaj že­la­tin. Još se pro­hla­di, ali ne to­li­ko da poč­ne da se ste­že, pa po­lo­vi­na go­to­vog že­la­ti­na ume­ša sa žu­man­ci­ma.

Ovom sme­som pu­ne se ja­ja, na plad­nju što je po­kri­vem re­zan­ci­ma od ze­le­ne sa­la­te (da­kle, li­šće se isec­ka što ta­nje, kao sa­la­ta od slat­kog ku­pu­sa) re­đa­ju fi­lom na­go­re, pa sve za­li­je pre­o­sta­lim že­la­ti­nom i osta­vi na hlad­nom me­stu da se steg­ne.