Sarti: Pod okriljem Atosa

Uglavnom nose negativnu konotaciju. Na samom terenu to sve pada u Egej. Jesu prisutni, ali su vrlo učinkoviti i spasonosni. Jedina opasnost je ne izgoreti na snažnom suncu uz ćarlijanje vetra.

Posle 140 kilometara od Soluna na istočnom delu Sitonije stižete u Sarti. Istorijat seže do 7. veka pre nove ere, a u vizantijskom periodu mesto je pripadalo manastiru Hiropotamos. Više puta je stradalo od pirata, a 1922. godine naselile su ga grčke izbeglice iz Turske. Možda nema impozantnu istoriju, ali zato ima divnu gradsku plažu koja se proteže na preko tri kilometra peska sa direktnim pogledom na Svetu Goru. Kada je vedro, moguće je videti neke manastire na planinskom delu Atosa.

Ove godine naša probrana ekspedicija je imala sreću, jer je gostovala neposredno pre Nojevog potopa koji se desio polovinom juna. Sa centralnog trga zrakasto se račvaju ulice na sve strane pa hodajući ka jugu nailazite na Novi Sarti i Sarti bič. Na obe strane nailazi se na manje ili veće predivne plaže kada vam dosadi odlazak do najbliže, gradske. Do nekih je vrlo lako doći pešačeći, a ko želi da vidi više, može autom ili organizovanim prevozom do najatraktivnijih.

U nedostatku velikih marketa ubrzo postanete deo familije u malim radnjama, gde vlasnici rade od jutra do ponoći sa rodbinom. Sve to utiče na maksimalnu opuštenost i neopterećenost. Ako ste uživalac bilo koje vrste hrane, sve možete naći na malom prostoru. Izuzetan italijanski sladoled možete degustirati u objektu koji drži uvek nervozni Italijan. Giros, pice, morski plodovi, sve je tu po relativno pristupačnim cenama. Tek tada sam shvatio poznanike koji dugi niz godina letuju ovde i to po tri nedelje. Upali su u familijarnu „zamku“ tako da im je teško da promene lokaciju.

Sarti svojim šarmom i opuštenošću prija svakome ko želi pravi odmor bez napadnih provoda i silikonskih atrakcija. Prirodno okruženje donosi mir i spokoj i jedino talasi mogu da vas malo uzburkaju.