Foto: WikipediaMeđutim, ljudi nisu jedina živa bića koja se ovako ponašaju. Podaci o šimapanzama prikupljani dvadeset godina pokazuju da, kako stare, ovi primati takođe razvijaju smislenija i značajnija prijateljstva.
To su rezultati studije koja je krajem oktobra objavljena u žurnalu Društvena selektivnost kod divljih šimpanza prilikom starenja (Science, Social Selectivity in Aging Wild Chimpanzees).
Rezultati ove studije pomalo osporavaju dugogodišnju pretpostavku da se ljudi s godinama umiruju i sazrevaju jer postaju svesni činjenice da se kraj života približava.
Zarin Maćanda, primatolog sa Univerzita Tafts u SAD i autorka novog istraživanja, kaže: „U životu nemamo vremena za veliku količinu negativnosti, pa u nekom trenutku počnemo pozitivno da razmišljamo.“
Činjenica da se slično ponašaju i šimpanze pruža jednostavnije objašnjenje – to bi mogla da bude osobina koja je evoluirala i koja se sada može naći u širem spektru vrsta.
Ali, kako su Maćanda i njen tim uopšte došli do ovih podataka?
Oni su, naime, podatke preuzeli od Kibale Chimpanzee Project-a, odnosno istraživačkog centra u Kibali u Ugandi, koji proučava ponašanje šimpanzi u istoimenom nacionalnom parku od 1987.
Budući da su šimpanze slične ljudima kada je socijalni život u pitanju – žive u velikim grupama i tokom svog života ostvaruju kooperativne i antagonističke veze – služe kao idealna test grupa za proučavanje promena u socijalnom ponašanju.
Istraživači su se usredsredili na mužjake koji su ostvarivali više odnosa sa svojim vršnjacima nego ženke šimpanze.
Maćanda i tim su proučavali podatke o 21 šimpanzi uzrasta od 15 do 58 godina, i došli do zaključka da mužjaci stari 35 i više godina imaju više tzv. obostranih prijateljstava nego mlađi: „stariji ‘prijatelji’ bi redovno sedeli i doterivali se tzv. društvena nega, vrsta ponašanja u kojoj životinje međusobno vode računa o izgledu, dok su mlađe šimpanze češće ulazile u jednostrane veze, u kojima su negovale starešine koje su im retko uzvraćale uslugu.“
Istraživači su takođe otkrili da su stariji mužjaci imali manje agresivnih interakcija sa drugim članovima grupe.
„Oni retko ulaze u konfliktne situacije, na način na koji bi to mlađe šimpanze radile“, kaže Aleksandra Rosati, psiholog sa Univerziteta u Mičigenu, i jedna od autorki studije.
Ova studija pokazuje da ljudi i njihovi najbliži preci imaju zajedničko nešto veoma važno: svojevrstan obrazac socijalnog starenja koji pokazuje da ovakva ponašanja nisu svojstvena samo ljudima.
Ti obrasci bi mogli da budu ništa drugo do adaptivni odgovor koji poboljšava uslove za život i kvalitet života, a kod šimpanzi uspeh u parenju ili status u društvu.
U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Lideri regiona se više i ne pretvaraju da se kreću ka EU
Simpanze su pravo simpaticne..Tekst lep ,naucnici su dokazali da smo postali od majmuna da Gospod ne postoji I da je religija opijum za narod .Da li je to poenta ove price? Koliko ce vremena proci Dok se naucnici na samrtnom odru ne uvere da nismo srodnici Samo s majmunima nego nas vezu neraskidive veze sa citavom prirodom I vasionom ,da mi jesmo jedno ,pepeo ,oblik ,zivot,materija i impuls?Da smo povezani u celinu.Da planeta dise jedan vazduh I isto ,limitirano vreme trosi? Naucnici imaju svoju misiju ,doktrinu ,da smo zivotinje slicne primatima majmunima.Ta opsesija traje od Darvina …Jesu u doba Tiranosaurusa ,Dinosaurusa postojale simpanze? Verovatno Jesu.Donele ih rode…
Kakva analogija! Za doktorski rad. Je li u doba Commodore 64 postojao iPhone? A u doba Colossusa i desifrovanja Enigme Snapdragon875? U doba telefona sa brojcanikom, Samsung Galaxy S10? Nisu prvo nastali potonji, pa se iscudjavamo kako. I u tehnici postoji evolucija tehnologije, od prostije ka slozenijoj. Boze ko koristi kompjuter, ali ne pada mu na pamet da ga u duhu principa i verovanja preskoci i zivi kao Amis.
Dokazana je opstepoznata cinjenica da sa godinama postajemo promisljeni i nismo vise spremni da sa zarom idemo u konflikte i ratove jer smo videli kako se to u proslosti zavrsavalo! Da li ste videli babu od 90 godina vozaca formule 1? Pa naravno da stri ne idu ni u diskoteke! Sve je jasno a pustimo kritike Darwinove Toerije evolucije jer je ona Kreacije potpuno besmislena!
Koja je ključna razlika? Pošto se u svom jeziku koriste znacima a ne simbolima jedna generacija majmuna počinje tamo gde je i predhodna generacija počela, nema napretka! Jedna beba nije ljudsko biće dok ne počne da se služi simbolima, dete roda Homo sapijens postaje ljudsko biće samo ako je uvedeno u red pojava koje predstavlja kulturna simbolička matrica. Za „kulturnu životinju“ čoveka – reči – su i znak i simbol – a sve to vodi ka nadbiološkoj evoluciji. Najbolji primer koji na to ukazuje je slučaj Helene Keler koja je zbog bolesti oslepela i ogluvela u ranom detinjstvu pa je kao dete rasla bez simboličkog dodira sa bilo kim. Bila je „tvrdoglava, nedisciplinovana i neobuzdana mala životinja“ sve dok je terapeutkinja Saliven nije specijalnim metodama naučila da razlikuje, na primer, pojam: „krčag“ od „vode“ jer tek sa tim simboločkim dodirom započinje razvoj artikulisanih ideja. Slučajnost pronalazak vatre i konzumiranje kuvane hrane direktno su uticali na našu evoluciju, jer se smanjenjem organa za varenje čovečiji mozak uvećao oko tri puta. Međutim to uvećanje nije bilo uniformno mozak se uvećao samo u određenim regijama – to su sada – centri za “upravljanje”: govorom, šakom, predviđanje/planiranje – ti su centi “stvorili” Homo sapijensa. Naša glava (razvijala se oko 50 milona godina) je više od simboličkog izraza čoveka, ona je postala izvor naše kulturne evolucije pomoću koje preživljavamo.