Sladoled zimi - da ili ne? 1Foto: Pixabay ponce_photography

Međutim, lekari tvrde da se sladoled može jesti tokom cele godine, ali umereno, kao i svi slatkiši. Upale grla pripisuju virusima i bakterijama.

„U zimskom periodu, sladoled se konzumira u toplim kućnim uslovima i ne u zamrznutom stanju te nema rizika za oboljenja gornjih respratornih puteva“, kaže za Danas Online pofesorka Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i dijetoterapeutkinja dr Budimka Novaković.

Prema iskustvu iz dečije ordinacije, pedijatrica dr Mirjana Micović kaže da je česta nedoumica roditelja da li sladoled, s obzirom da je hladan, može da dovede do upale grla, bakterijske ili virusne infekcije.

„Odgovor je odričan. Infekcije se prenose kapljičnim putem ili prljavim rukama, a ako do upale dođe, sladoled može pomoći da se lakše i brže prebrodi. Uvek je zanimjivo kada se deci posle operacije krajnika preporuči da jedu sladoled, kako bi se smanjio bol u grlu. Često roditetiljima to izgleda kao šala, da bi se deci olakšao postoperativni tok. Međutim, praksa je pokazala da se deca koja poslušaju svoje doktore brže oporavljaju“, navodi za Danas Online dr Micović.

Sladoled zimi - da ili ne? 2
Dr Mirjana Micović
Foto: RTS/Screenshot

Sladoled, kaže ona, nije čaroban štapić, ali može da pomogne i kod povišene telesne temerature.

„Nije važno da li je temperatura posledica infekcije ili možda preteranog izlaganja suncu, što je često u letnjim mesecima. Tada se pored standardne terapije, kao podrška, svakako može ponuditi detetu i sladoled, jer će njegov lep ukus detetu popraviti raspoloženje“, kaže doktorka Micović, dodajući da je sladoled i dobar izvor energije.

Važno koliko ga konzumiramo

S druge strane, dr Novaković ukazuje da je u nutritivnom smislu važno ograničeno konzumiranje sladoleda.

„Sladoled jeste poslastica/slatkiš visoke energetske gustine što znači da u visokoj energetskoj vrednosti sadrži značajan udeo dodatih šećera i masti posebno trans-masnih kiselina. Ne postavlja se pitanje da li treba konzumirati sladoled leti ili zimi već je značajno nutritivno pitanje da li sladoled treba konzumirati i u kojoj količini. Sladoled se može konzumirati u svakom godišnjem dobu, ne učestalo i u ograničenoj količini. Sladoled nema lekovito (terapijsko) dejstvo. Učestalo konzumiranje sladoleda i u umerenim količinama može biti rizik za povećanje telesne mase, šećera u krvi, poremećaj masnih materija u krvi“, objašnjava ona.

Da li jedete sladoled zimi?

Loading ... Loading ...

Na pitanje sa koliko starosti deci smemo početi da dajemo sladolede i na čemu ti sladoledi treba da budu bazirani kaže: „Ne postoje stručne preporuke za konzumiranje sladoleda/slatkiša u dečijem uzrastu. Stručna preporuka je da se sladoled zameni sirovim voćem“.

Doktorka Micović osvrnula se na sastav sladoleda. Navodeći podatke američkog ministarstva poljoprivrede, kaže da polovina šoljice sladoleda od vanile pruža 137 kalorija energije, što je otprilike dvostruko više od iste količine punomasnog mleka.

Sladoled zimi - da ili ne? 3
Foto: Pixabay

„Njegova hranljiva vrednost se bazira i na 15 grama ugljenih hidrata , 7 grama masti i 2 g proteina u standardnoj porciji, koja se kod nas meri kornetom, štapićem ili čašicom. Da bi se neki proizvod nazvao sladoledom, prema Univerzitetu u Gelfu,  mora da sadrži više od 10 procenata mlečne masti. Pojedini proizvodi premašuju ovo  i imaju čak i do 16  procenata. Mlečna mast je u velikoj meri holesterol i zasićena masnoća. Zbog sve dece koja, nažalost usled poremećenog zdravlja, kao na primer dijabetičari, imaju ograničen unos šećera, postoje sladoledi sa bezbednim veštačkim ili prirodnim  zaslađivačima. Niskokalorični sladoledi sadrže manje masti i više proteina nego prosečni sladoled“, objašnjava dr Micović.

Ona dodaje i da ljudi koji su intolerantni na laktozu (mlečni šećer), koji je inače u osnovi sladoleda, mogu imati digestivene probleme ako ga konzumiraju, jer nemaju dovoljno enzima koji vare laktozu.

„Oko 30 miliona Amerikanaca ne podnosi laktozu. U drugim delovima sveta, kao i kod nas ovaj broj je takođe veliki, te je industrija sladoleda osmislila recepture za sladolede sa sojinim ili sličnim zamenskim vrstama mleka, koje svi mogu konzumirati“, navodi dr Micović.

Sladoled zimi je i stvar kulture

A da li ćemo sladoled jesti zimi ili leti, stvar je i kulture. Dok se kod nas sladoled obično konzumira leti, kako bi se rashladili i osvežili na visokim temperaturama, u Rusiji je zimsko uživanje u sladoledu uobičajen prizor. Jedu ga i po debelom minusu.

Ruske domaćice su još pre nekoliko vekova spremale ukusni slatkiš od mladog sira, pavlake i jaja — sve to dobro umutivši. Smesa se hladila na prirodan način na „ciči zimi“, a posle bi se služila sa medom i začinima poput cimeta ili muskatnog oraščića.

Danas se, prema statističkim podacima, u Rusiji proizvede oko 400 tona sladoleda godišnje. I stanovnici Skandinavije takođe zimi jedu sladoled.

Naučnici smatraju da je sladoled bolje konzumirati zimi, zbog temperaturne razlike između tela i spoljnog okruženja, koja je tada manja, te ne može doći do temperaturnog šoka.

Carski dezert

Zanimljive su studije, ističe dr Micović, koje pokazuju da se u toku konzumiranja sladoleda i kod dece i kod odraslih luči hormon zadovoljstva endorfin, što svakako opravdava njegovu popularnost.

„Istorijski podaci govore da su u davna vremena, kada su ga na kineskoom dvoru služilili kao specijalan „carski dezert“, kuvari primetili kako veliku radost izaziva i sama najava da će na meniju biti sladoled, a pravu euforiju sam čin  konzumiranja. O tom slatkom zadovoljstvu  koji se u to vreme bazirao na mleku, medu i ledu pisane su pesme, slikane slike na svili, a recepti čuvani kao najveće državne tajne“, navodi ona.

close
Sladoled zimi - da ili ne? 4

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.