Foto: Pixabay/StockSnapSledeći izbor diplomaca bilo je inženjerstvo, proizvodnja i građevinarstvo (15,2 odsto), zatim zdravlje i socijalna zaštita (13,7 odsto) i obrazovanje (10,3 odsto), pokazuju najnoviji podaci Eurostata.
Unutar EU, blizu tri petine (57,7 odsto) svih diplomaca u 2018. godini bile su žene. Muškarci su činili 10,9 odsto svih diplomaca visokog obrazovanja koji su diplomirali na inženjerskim, proizvodnim ili građevinskim studijama, u poređenju sa 4,3 odsto žena, što je razlika od 6,7 procentnih poena.
Informacione tehnologije bile su jedino drugo široko polje: više muškaraca nego žena diplomiralo je sa udelom diplomiranih žena koji je dostigao jedan odsto od ukupnog broja visokoškolskih diplomaca.
Suprotno tome, 10,2 odsto diplomaca sa visokim obrazovanjem su bile studentkinje zdravstvene i socijalne zaštite, dok su 3,5 odsto diplomaca ovih oblasti bili muškarci, što predstavlja polnu razliku od 6,7 procentnih poena u suprotnom smeru za ovaj predmet.
Biznis, administraciju i pravo, je takođe izabralo više žena nego muškaraca, pa je u ovim oblastima odnos između polova diplomiranih u 2018. godini 14,4 odsto prema 10,2 odsto, svih diplomaca sa visokim obrazovanjem.
Francuska (796.000) je imala najveći broj visokoškolskih diplomaca u 2018. godini, nešto ispred Nemačke (565.000), Poljske (470.000) i Španije (461.000).
Udeo diplomaca u oblastima biznisa, administracije i prava bio je ispod 20 odsto u Švedskoj, Italiji, Finskoj i Španiji, dok je on bio posebno visok u Francuskoj (34,3 odsto), Kipru (39,0 odsto) i Luksemburgu (42,5 odsto).
Što se tiče inženjerskih, proizvodnih i građevinskih studija, relativno je mali udeo diplomaca u ovoj oblasti u Luksemburgu, Holandiji, Irskoj i Malti (jedine države članice koje su zabeležile jednocifreni udeo), dok je relativno visok udeo zabeležen u Litvaniji (19,4 odsto), Portugaliji (19,6 odsto), Austriji (20,6 odsto) i Nemačkoj (21,4 odsto).
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Sta se najvise studira u Srbiji,bilo bi ineresantno uporediti.
najvise se studira sega mega , čika mića , trece odeljenje od isrurenog drugog fakulteta, fakulteti na ubu , fakulteti u Republici Srpskoj , a zaposljavju se pretezno kumrovacki fakulteti , tito partija , guza , artija .. i brati ja —
To je i bio cilj svetske vlade da pomoću feninizma smanji broj ljudi, nažalost za sad samo belih hrišćana.
Nuspojava ovog plana je ogromna birokratija što se vidi i po ovim diplomama.
Sve sto studiraju , ce ubrzo pokazati cirkulacija mozgova …!! Uz poslovicnu srpsku efikasnost trusta mozgova , bazdarenih da vise pricaju o delima…
Ne znam zasto pustate neke besmislene komentare kao i teoreticare zavere? Sustina je da su inzenjerske studije najpotrebnije za razvoj drustva ali i najteze. Vidi se procentualno koje drzave su najuspesnije (D i A) jer imaju najveci odstotak (15 %) ovih studenata. Ne gtreba mnogo pameti pa zakljuciti sta je potrebno a sta je zega-mega! Sve manje je kod nas vrednih a i oni koji se odvaze sve vise posle odlaze jer se te diplome svuda priznaju! Ostaju zega-mega koji se profilisu partijski pa kako vode zemlju vidi se!
Samo nek se nešto studira, nema veze jel to treba ili ne.