Svaki peti adolescent suočava se sa poremećajem mentalnog zdravlja

Suočavanje, otpor i dobro rasuđivanje, pomažu adolescentima da postignu sveukupnu dobrobit i stvore poziciju za pozitivno mentalno zdravlje u odraslom dobu. 

Tipično je da se tinejdžeri ili adolescenti osećaju zabrinuto za školu ili prijateljstvo ili da dožive periode depresije nakon smrti biskog prijatelja ili člana porodice.

Jedan od pet adolescenata u jednom trenutku svog života ima ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja, kao što su depresija ili anksiozni poremećaj. Takođe, promene raspoloženja su česte tokom adolescencije.

Jedan od metoda izlečenja mentalnih problema kod adolescenata jeste primena psihodrame.

Psihodrama je grupni akcioni psihoterapijski metod koji se oslanja na teoriju, filozofiju i metodologiju Jakoba L. Morena.

Terapijski postupak se bazira na scenskoj ekspresiji u kojoj se učesnici uključuju igrajući svoje sopstvene probleme uz korišćenje dramskih tehnika, sociometrije i grupne dinamike, čime se postiže obllik katarze.

„Cilj psihodrame, čiji su učesnici voditelj, protagonista i grupa, jeste razvijanje šireg repertoara uloga, povećanje fleksibilnosti i pomoći osobi da funkcioniše u skladu sa samim sobom, ostvari bolju komunikaciju kako sa samim sobom tako i sa drugim ljudima“, objasnila je prof. dr Jasna Veljković.

„Najzastupljenija psihodramska tehnika je zamena uloga. Čak i deca uzrasta od tri godine mogu ući u ulogu druge osobe imitacijom ili nekim drugim načinom. S obzirom da je psihodrama dijagnostičko oruđe, dešava se da adolescenti veoma teško uspevaju da uđu u ulogu druge osobe, a kada uđu, teško se vraćaju jer nemaju moć da odvoje sebe od drugih, što može biti ozbiljan problem“, istakla je profesorka Jasna Veljković.

Kako teče i koliko traje proces stvaranja adekvatne grupe za psihodramu?

„Najpre se mora obaviti intervju sa svakim adolescentom posebno kako bi se sklopila dobra grupa u kojoj ličnosti mogu koliko toliko funkcionisati međusobno, zatim se formira grupa. Psihodrama traje u proseku četiri do pet godina i tolilko je vremena i potrebno za promenu“, rekla je Veljković.

Na pitanje koji je najraniji uzrast kada treba obratiti pažnju na mentalno zdravlje svog deteta, prof. dr Veljković je rekla da je to prva godina života.

„Prvi osmeh, strah od odvajanja koje dete oseti kada majka nije u vidokrugu. To je godina u kojoj se uspostavlja prva emocionalna veza između majke i deteta. Konstantno prisustvo oca tokom prve godine života deteta je takođe veoma važno. Obavljanje svakodnevnih obaveza kao što su prepovijanje, hranjenje, kupanje treba da obavljaju i majka i otac. Takođe, odnos između majke i oca je jako bitan. Istraživanja su pokazala da psihički začeci počinju čak i u tom periodu“, dodala je Jprofesorka.

Da li postoji kriterijum uzrasta za psihodramu?

„Frojd je postavio kriterijum i rekao da je gornja granica 40 godina, ali u današnjem svetu na psihodramu mogu doći osobe svih uzrasta“, smatra dr Zvonko Džokić.

Postoje li osobe kojima psihodrama ne može pomoći?

„Psihodrama ne odgovara osobama koje pate os socijalne anksioznosti, koje se teže uklapaju u društvo. Ako savladaju nelagodnost ulaska u psihodramu, može im mnogo pomoći“, rekla je doktorka.

Da li metod psihodrame može da reši sve probleme i strahove adolescenata i učini ih srećnim?

„Kada se beba rodi, ima strah od prvog udaha i strah od nepoznatog. Kasnije kada prohoda ima strah od odvajanja od podloge i neprisutnosti roditelja, to su prirodni strahovi, svi ostali strahovi se uče. Kada je u pitanju sreća, ona dolazi sa blagostanjem. Ne možete biti srećni dok ste traumatizovani i dok je prisutna doza rizika“, objasnio je Džokić.

Šta se dobija i da li se nešto gubi primenom psihodrame kod adolescenata?

„Psihodrama omogućava učenje o sebi, a to je najvažnije. Njome se dobija prava slika o sebi kojom adolescenti mogu biti fascinirani kada gledaju sebe na sceni dok ih neko glumi. Takođe, dovodi do rekonstrukcije ličnosti, jačanja ega i korigovanja mana. Gubi se iluzija o sebi“, objasnila je Veljković.

Ciklus predavanja „Moć kliničke psihoterapije“ počeo je u ponedeljak 8. aprila u Kolarčevoj zadužbini.

To je drugi ciklus predavanja koji organizuje Klub kliničkih psihoterapeuta iz Beograda.

Opšta tema skupa je klinička psihoterapija.

Cilj predavanja je: upoznati slušaoce sa razlikama između kliničke i nekliničke psihoterapije, ukazati na opsege i mogućnosti delovanja kliničke psihoterapije kao i istaći značaj precizne psihodijagnostike radi donošenja odluka o vrsti i prirodi neophodnih tretmana za uspešnu terapiju.

Voditelji predavanja su dr Zvonko Džokić i prof. dr Jasna Veljković, a gosti dr. med. sci. Tamara Čavić Đurić i primarijus dr Zoran Đurić.

Po ugledu na sedam evropskih zemalja koje su uvrstile psihodramu kao način lečenja u državnim bolnicama, prof. dr Jasna Veljković i dr Zvonko Džokić, za početak imaju ideju grupne terapije psihodrame sa narodom koju će realizovati u skorije vreme.

Više informacija o njihovom radu i najavljenoj grupnoj terapiji možete pogledati na njihovom blogu.