Video-igre kao zamena za Šekspirove drame 1Foto: A. Virijević/Danas

„Pokušaj da se video igre legitimišu kao neki vid umetnosti nije ništa novo. To počinje još osamdesetih godina kada Trip Hokins osniva Electronic Art“, istakao je profesor Manojlo Maravić na panel diskusiji „50 godina industrije video-igara“ povodom objavljivanja njegove knjige „Totalna istorija video-igara“.

Profesorka Filološkog fakulteta Ljilja Gavrilović smatra da su video igre postale deo svakodnevice i da moramo više da se bavimo njima kako bismo razumeli svet oko sebe.

O edukativnoj perspektivi video-igara govorila je psihološkinja Dobrinka Kuzmanović. Ona smatra da preko igrica mladi mogu da razviju kognitivne sposobnosti, čak i socijalne veštine.

Profesor Maravić je naveo tri konteksta u okviru kojeg se susreću umetnost i video igre, a to su: kontekst video umetnosti, kontekst komercijalne umetnosti i umetnost fun art, odnosno umetnost obožavalaca video igara.

Ono što je suštinski važno, dodaje Maravić, je da su video igre medij kao i svaki drugi.

„Moja ideja je da se video-igre prijavi u kulturi kao legitimno sredstvo izražavanja uverenja, stavova, ideja i osećanja“, rekao je Maravić.

Već određeno vreme postoji nastojanje da se umetnička dela prevode u video-igrice.

Doktorand na Filološkom fakultetu Stefan Alidini smatra da ljudi često zavole umetničko delo u originalnom formatu i da žale kada dođe do njihove izmene.

„Svako delo ima svoje zakonitosti. Ako hoćemo da razmišljamo o video-igrama kao o umetnosti mi zapravo moramo da pokušamo da vidimo koje su zakonitosti tog medija, odnosno umetničkog dela“, dodaje Alidini.

Edukativna video-igra koja je trebalo da prenese Šekspirovu dramu na jedan postmoderan način, pokrenula je brojna polemisanja.

Jedna od ideja je bila da se digitalnoj generaciji približi ono sa čim se oni verovatno ne bi drugačije susreli.

„Postavlja se pitanje šta mi to želimo da sačuvamo. Ako želimo da sačuvamo Šekspira u svom originalnom kontekstu u kom je nastao, mi smo to već velikim delom izgubili“, smatra Alidini.

Najozbiljniji negativni aspekti video-igara jesu svakako njihov uticaj na podsticanje nasilnog ponašanja, kao i zavisnost od njih.

Međutim, psihološkinja Kuzmanović da istraživanja uglavnom pokazuju da postoji povezanost, ali ne i uzročno-posledična veza između video-igrica i nasilja.

Takođe, istraživanja često zanemaruju i treću varijablu poput socijalnog okruženja i mentalnog zdravlja.

„Ono što se kod psiholoških ispitivanja video-igara stalno previđa jesu drugi problemi koji dovode do nasilnog ponašanja. Istraživanja se postavljaju tako da se dobiju rezultati koji se žele dobiti“, dodaje profesorka Gavrilović.

Gejm džem u Dorćol Platz-u

Panel diskusija „50 godina industrije video-igara“ održana je u okviru Gejm džema, takmičenja u razvoju igara na zadatu temu, koje će se održati u okviru M3 gejming vikenda u Dorćol Platz-u od 27. do 29. maja. Ovogodišnji organizatori manifestacije Centar za promociju nauke, Matematički institut SANU i Nordeus fondacija osmislili su aktivnosti koje povezuju matematiku, umetnost, gejming i programiranje. Pored panela i takmičenja biće organizovana i izložba radova interaktivne umetnosti srednjoškolaca iz umetničkih škola u Beogradu i izložba retro gejming konzola.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.