Tendencija sve toplijih jeseni: Odakle ovoliko sunčanih dana u oktobru? 1Foto: Shutterstock/tcsaba

Anđela Vučićević, studentkinja doktorskih studija meteorologije, za Klimu101 analizira oktobarsko vreme u prestonici – i otkriva jednu važnu posledicu klimatskih promena.

Ovogodišnji oktobar bio je vidno topao i suv. Mada to mnogima može delovati kao dobra stvar, lepo vreme, prilika da se i u jesenjim nedeljama vikendi provedu napolju – ali iza ovih ličnih doživljaja, savremena meteorologija otkriva zabrinjavajuće činjenice. Ključ je u brojkama.

Primera radi, u Beogradu, ovog oktobra je primećeno čak 22 dana sa temperaturom preko 20 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna maksimalna temperatura u oktobru je oko 19 stepeni, što znači da je ovog oktobra bilo 22 natprosečno topla dana.

Kada je dnevna temperatura preko 20 stepeni, dan možete provesti bez jakne, a na suncu čak i u majici, što svakako nije tipična oktobarska slika.

Doduše, ovogodišnji oktobar nije u tom smislu rekordni. Godina sa najviše dana kada je temperatura bila preko 20 °C je 1966, kada ih je bilo zabeleženo čak 26. Ali iako je ova godina rekorder u ovoj konkretnoj meri, ona je po svemu sudeći samo izuzetak, odnosno jedna od ekstremnih godina, što je prilično tipična pojava u kompleksnoj sferi kao što je vreme, piše za Klima101.rs Anđela Vučićević.

Da nas priče o rekorderima ne bi navele na pogrešan trag, treba uzeti u obzir duži niz godina, a ne svaku godinu pojedinačno, i zatim doneti zaključak iz obrazaca koji nam se otkrivaju. Takvi višegodišnji podaci najbolje se mogu ispitati preko tzv. trenda neke pojave, u ovom slučaju broja dana sa temperaturom preko 20 °C, i videti u kom smeru se taj trend kreće: da li je u pitanju prilika koja se dešava sve češće ili ne.

Trend broja dana sa temperaturom većom od 20 °C (crvena linija) raste, tj. broj toplih dana u Beogradu u oktobru je u proseku sve veći.

Naime, od 1950. do 2000. godine bilo je samo tri oktobra sa više od 20 ovakvih “toplih” dana. Sa druge strane, od 2000. godine do danas već ih je bilo sedam. Ovo znači da je u duplo kraćem vremenskom periodu bilo više nego duplo više ovakvih oktobara.

Po podacima RHMZ-a, maksimalna dnevna temperatura se ovog oktobra nije spuštala ispod prilično visokih 17 stepeni Celzijusa. Najtopliji dan bio bio 24. oktobar kada je maksimalna dnevna temperatura bila čak 28,4 stepena Celzijusa.

Poređenja radi, najtopliji dan u oktobru od kad postoje merenja bio je davni 2. oktobar 1932, kada je temperatura dostigla vrednost od 34,7 °C.

Ali kao što nam govori grafikon, priča se ne završava uvek na rekordima. Iako su nam ekstremi stari, tendencije zagrevanja su i te kako savremene. Uostalom, rekordi se obaraju iz godine u godinu: često je pitanje samo kada će klimatske promene nekadašnje ekstreme pretvoriti u svakodnevicu, a zatim i prestići.

Na nedavno lansiranom zvaničnom portalu Atlas klime Srbije, možete videti i kako se ova šira tendencija sve toplijih jeseni primećuje na prostoru čitave zemlje.

Klima je vrlo složena stvar: vremenski uslovi mogu izrazito da variraju iz godine u godinu, i zato tek kad se malo udaljimo i posmatramo širu sliku – globalne prosečne temperature, tendencije na velikim prostranstvima, tokom dugog niza godina, signal klimatskih promena postaje toliko očigledan da ne možemo da ga promašimo.

Ali ono što nam ovaj slučaj pokazuje jeste da posledice klimatskih promena više i nisu toliko suptilne. Čak i kad uzmemo jedan specifičan parametar, kao što je temperatura u samo jednom gradu i tokom samog jednog meseca, svejedno možemo videti jasan trend.

Svi podaci u ovom tekstu proizvod su rada Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.