Najzad je u subotu Beograd poprimio izgled Vašingtona, Brisela, Pariza… Bio je poput njih okovan snegom. Na ulici se retki prolaznici kreću uglavnom kolovozima, jer je skoro nemoguće ići trotoarima zatrpanim snegom koji ne prestaje da pada.
Jedan bulevarom vuče kofer pokušavajući da se domogne autobuske stanice, nadajući se da gradski prevoz saobraća. Komšija je sa suprugom ceo sat otkopavao automobil, da bi na kraju stavio i lance kako bi mogao da izađe sa parkinga. Stavivši ih, primeti da mu je automobil ponovo zatrpan. Uz pomoć komšija i prolaznika, najzad se oko podne dokopao glavne ulice, kako tako prohodne.
Prijatelj, koji je baš danas našao da putuje, čekajući da se najzad aerodrom otvori za saobraćaj, od duga vremena, šalje SMS pesničke poruke:
„JAT poleće,
a Lufthanza neće.
Mećava sneg na
jadnu pistu nanosi,
A mali bager ne mož’
da ga raznosi.
U gomile snega
se zaglavljuje,
Iznervirane putnike
razgaljuje.“
Paralisan saobraćaj, neraščišćene ulice nikog ne nerviraju. Vikend je. Videli smo i da je pre neki dan i Vašington bio poput Beograda. Čak i gospodin Obama nije mogao da izađe iz Bele kuće!
Da bih kupio subotnji Danas morao sam da pešačim čak od hotela Jugoslavije do Starog Merkatora prtinom kroz sneg, jer već danima prodavnice novina oko hotela Jugoslavije prodaju samo prva, izdanja novina za unutrašnjost. Kad govorimo o izdanju Danasa, ono za Novi Sad i Vojvodinu. Kada skrenem pažnju prodavcima šta prodaju odgovaraju mi: „ono što dobijamo“. Na jednom kiosku prodavac-šeret mi odgovara: „Da znate ko je postao vlasnik prodajne mreže posle privatizacije, dobro je što uopšte prodajemo štampu. Neki novi vlasnici su najverovatnije nepismeni, tako da čak ponekad sumnjam ne pitaju li se oni, da li se čita ono crno ili belo u novinama?“
Oko podne, kad je vetar utihnuo i sneg stao klinci izmileše na ulice i parkove. Grudvaju se. Spuštaju sankama niz brdašce – pre gomilu zemlje visoku dva metra u parku. Ja Dorćolac, već 35 godina u „izbeglištvu na Novom Beogradu“, kako volim da kažem, zamišljam kako li zavide drugarima na Dorćolu koji imaju strme Kapetan Mišinu, Cara Uroša, Višnjićevu. Nekada, kada sam bio klinac najbolja staza je bila na Kalimegdanu od tvrđave duž Zoološkog vrta do tramvajskih šina u Tadeuša Košćuška. Oni koji bi se spustili lupanjem o banderu upozoravali bi one koji se upravo spuštaju o nailasku tramvaja.
Kao da se Beograd sav u belom udesio za otvaranje Zimskih olimpiskih igara u Vankuveru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
