Uloga okeana u klimatskom sistemu planete 1Foto: Pixabay/ID 12019

Ka okeanima i morima misli nas obično vuku tokom leta, dok planiramo gde da provedemo odmor, ali verovatno se ređe zapitamo o značaju koji okeani imaju za život planete.

Okeani su veoma važni za globalnu klimu jer, između ostalog, apsorbuju značajan deo emisija ugljen-dioksida koji dolazi iz procesa sagorevanja fosilinih goriva.

Sa druge strane, klimatske promene imaju negativan uticaj na okeane, te usled sve veće koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi dolazi i do zagrevanja okeana, njegove acidifikacije, migracija i smanjenja biljnog i životinjskog sveta, ali i raznih drugih posledica o kojima će biti više reči u nastavku teksta.

Okean kao apsorber ugljen-dioksida – ali ne bez posledica

Klimatske promene se dešavaju usled naših nekontrolisanih emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, a od početka industrijskog perioda do danas koncentracija ovih gasova se konstantno povećava, pišu Jovana Stanković i dr Vladimir Đurđević za portal Klima101.rs.
Zbog toga se, u današnje vreme, traže različiti načini kako bi se ugljen-dioksid uhvatio i skladištio, a jedan od njih, koje nam je sama priroda ponudila, jesu okeani.

U današnje vreme, kada su posledice klimatskih promena svakodnevno vidljive, okeanima se mora „odati počast“ jer su odigrali značajnu ulogu u tome da ova slika bude blaža.

Uloga okeana u klimatskom sistemu planete 2
Ilustracija Foto: EPA-EFE/JOEL CARRETT

Zapravo, od početka industrijske revolucije do danas okeani su apsorbovali oko 30 odsto naših emisija ugljen-dioksida.

Međutim, kako vreme odmiče, oni „upijaju“ sve veće količine CO2 i postaju sve više zasićeni, pa će tako i njihova moć apsorpcije verovatno biti smanjena.

Sa druge strane, kada okeani upiju ugljen-dioksid iz atmosfere, on se u njima rastvara i nastavlja da postoji u formi ugljovodonične kiseline.

Što veću količinu ugljen-dioksida okean upije, to će biti i veća količina ove kiseline, a to dovodi do acidifikacije, odnosno povećanja kiselosti okeana, što može predstavljati značajan rizik za opstanak živog sveta u njima.

Takođe jedan deo ugljenika biva vezan kroz proces fotosinteze u fitoplanktonu, mikroskopskim algama koje čine bazu okeanskog biodiverziteta.

Iako je polje proučavanja uticaja klimatskih promena na fitoplankton i dalje relativno otvoreno, većina istraživanja pokazuje da će u budućoj toplijoj klimi njihova brojnost biti umanjena, što bi dodatno smanjilo apsorpciju ugljen-dioksida iz atmosfere.

Kako okeani utiču na globalnu klimu?

Pomenuli smo da okeani imaju veoma veliki uticaj na klimu i ublažavanje klimatskih promena time što „hvataju“ jedan deo ugljen-dioksida koji emitujemo i sporim procesima ga polako povlače u svoju dubinu. Ali, da li okeani na još neki način  utiču na klimatske uslove na našoj planeti?

Odgovor je svakako potvrdan, a verovatno najpoznatiji fenomeni klimatskog sistema, El Ninjo i Golfska struja, predstavljaju direktan uticaj okeana, posebno kada posmatramo klimatske uslove na pojedinim delovima planete. Zapravo, uticaji ova dva fenomena mogu se osetiti na različitim mestima na svetu, u čemu se i ogleda njihov značaj.

Golfska struja je topla morska struja koja nastaje u Meksičkom zalivu, a potom teče sve do Evrope. Njen uticaj se ogleda u tome što uzrokuje blage zime u severnoj Evropi i ukoliko ova topla struja ne bi postojala, verovatno bi pojedini delovi našeg kontinenta imali znatno nižu temperaturu.

Uloga okeana u klimatskom sistemu planete 3
Foto: Pixabay/Ana_J

Pored Golfske struje, znatan uticaj ima i El Ninjo, koji predstavlja toplu fazu oscilovanja u karakteristikama okeana i atmosfere tropskog dela Pacifika. Njegovu moć kroz ekstremne vremenske uslove koje izaziva može osetiti cela planeta, a pogotovo tropski pojas.

Negativne posledice klimatskih promena

Kada govorimo o klimatskim promenama, verovatno nam je prva asocijacija povećanje temperature. Ono nastaje jer gasovi sa efektom staklene bašte zadržavaju dodatnu toplotu u klimatskom sistemu, a ulogu čoveka tu nikako ne možemo zanemariti.

Međutim, čak 90 odsto ove dodatne toplote  odlazi u okeane, tako da se i oni decenijama unazad polako zagrevanju. Usled tog zagrevanja okeana biljni i životinjski svet biva ugrožen, a ima i  drugih negativnih posledica.

Osim već pomenute acidifikacije, još jedan veliki problem koji je potpomognut klimatskim promenama predstavlja deoksigenacija, odnosno gubitak kiseonika.

Velika količina kiseonika koji svakodnevno udišemo došla je iz okeana. Ipak, zbog zagrevanja okeana i prenamnoženosti algi, okeani proizvode sve manje kiseonika. .

Posledice klimatskih promena kojima sve češće možemo i da svedočimo su i pojačani intenzitet tropskih oluja, čija je snaga direktno povezana sa temperaturom vode okeana iznad kojih se kreću, kao i povišen nivoa mora.

Uloga okeana u klimatskom sistemu planete 4
Ilustracija Foto: EPA-EFE/MICK TSIKAS

Prosečan nivo okeana danas je viši za oko 20 cm. I iako ovo na prvi pogled ne deluje značajno, upravo u situacijama kada se moćni uragani približavaju kopnu morska voda, koja nadire u velikim talasima, može da prodre i do nekoliko kilometra dublje u kopno, što se ne bi desilo da ovog „malog“ porasta nije bilo.

Ovako izazvane obalske poplave često donose sa sobom veliku materijalnu štetu, ali i gubitak ljudskih života. Dobro upamćeni primer ove razorne kombinacije, povišenog nivoa okeana i snažnijih oluja, jesu posledice uragana Katrina iz 2005.

Klimatske promene negativno utiču i na ekosistem okeana

Zbog toplije vode, povećane koncentracije ugljen-dioksida i manje kiseonika u njoj, prirodna staništa mnogih vrsta se menjaju, a uslovi za njihov život često postaju izuzetno teški.

Usled rasta temperature dolazi i do migracija brojnih vrsta u predele u kojima pronalaze odgovarajuće uslove za svoj život. Nekada su ove vrste migrirale privremeno, tokom određenih godišnjih doba, ali danas se može uočiti da se one u novom staništu i zadržavaju.

Nažalost, nije svim biljkama i životinjama omogućeno da odu u krajeve okeana koji im više odgovaraju. Ukoliko ne mogu da se izbore sa uslovima koji su nastali usled klimatskih promena, mnoge vrste izumiru ili su izuzetno ugrožene, a primer za to su koralni grebeni.

Zbog svih procesa koji se u okeanima odvijaju, oni su veoma bitni za život na Zemlji. Ako  planeta nastavi da se zagreva ovim tempom, i porast globalne temperature ne zadržimo ispod 2 stepena, postoji opasnost da mnoge okeanske vrste neće moći da se izbore sa promenama.

Kako su okeani jedna od ključnih karika za život na Zemlji tako bi i ovakve promene u procesima koji se odvijaju u okeanima imale negativan uticaj na celu planetu i život na njoj.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.