Zašto nam teško polazi za rukom da se oslobodimo loših porodičnih obrazaca?

Porodični obrasci su ono što nesvesno nosimo sa sobom kroz život i prenosimo na buduće generacije. Svojevrsna porodična zbirka razvijenog mišljenja, ponašanja, delovanja, emocija i navika. Ako imamo sreće, disfunkcionalan je samo određen deo porodične dinamike, ali ne i porodica u celini. Na primer, kada porodica zbog zavisnosti ne može da zadovolji ni osnovne fizičke i emocionalne potrebe deteta.

Neki znakovi disfunkcije u porodici su:

poricanje, tajne, „tabu“ teme unutar porodice

loša komunikacija, nemogućnost izražavanja emocija

stroga pravila od kojih nema odstupanja

perfekcionizam, nerealna očekivanja od dece

uslovljavanje ljubavi, emocionalna ucena

nejasne granice (lične i između roditelja i dece)

Ukratko, sve što opterećuje porodične odnose i onemogućuje članove da podržavaju i brinu jedni za druge. Većinu vremena takvi obrasci dovode do lošeg samopoštovanja u odrasloj dobi. Ali, ako želite da razbijete takve obrasce, koje prepoznajete kao loše, nažalost nije dovoljna sama odluka – Biću drugačiji, tata/mama.

Ponavljamo ono što ne popravimo

I nije porodica ta koja treba da se popravi ili promeni, to smo mi. Još više ako želimo da prekinemo obrazac pre nego što pređe na sledeću generaciju. Istina je da dete možemo da obasipamo svom pažnjom i ljubavlju; ali ako sami nismo shvatili da smo bez obzira na sve svoje „greške“ vredni ljubavi i pažnje, pre ili kasnije dečji radari će to detektovati u nama i, uprkos našem drugačijem ponašanju, sa sobom poneti paket koji nismo želite da im predamo. Stoga promenu koju želite prvo morate da doživite i postignete u sebi.

Izvor: aktivni.metropolitan.si