Foto: EPA-EFE/MELANIE DUCHENE

Onda je 2015. godine u svome domu u Hempširu pogledao video “Flat Earth Clues” i kako kaže, doživio preobraženje.

Tokom poslednje tri godine Heder, koji se na društvenim mrežama pojavljuje pod imenom Gary John, postao je strastveni “ravnozemljaš” te je u proleće ove godine u Birmingemu okupio 260 istomišljenika na prvoj britanskoj konvenciji Earth Flat (Ravna zemlja).

Slična okupljanja ravnozemljaša ove će godine biti organizovana i u teksaškom gradu Denveru te u kanadskom Edmontonu, a nažalost, pobornika teorije o Zemlji kao ravnoj ploči ne manjka ni u Hrvatskoj.

Zašto se pokret ravno­zemljaša širi

Teorija o ravnoj Zemlji bila je sastavni deo više drevnih mitologija nastalih pre nove ere. Ideja Zemlje kao sfere pojavila se u grčkoj filozofiji u doba Pitagore u 6. veku pre nove ere, a Aristotel je u 3. veku pre nove ere izneo i prve dokaze za to. U svakom slučaju, znanje o okrugloj Zemlji širilo se još od vremena helenizma. Moderni pokret ravnozemljaša povezuje se s Amerikancem Semjuelom Šentonom koji je 1956. godine u Kaliforniji osnovao Međunarodno istraživačko društvo ravne Zemlje.

Statistike pokazuju da su ravnozemljaši najčešće hrišćanski fundamentalisti, međutim poslednjih godina u javnosti je najpoznatiji američki reper B.o.B koji je na svom Twitteru tvrdio da je “Zemlja ravna ploča jer on nije nigde videeo nikakvu krivinu koja bi dokazala suprotno”.

Širenje ravnozemljaškog pokreta u poslednje je vreme ipak počelo zabrinjavati naučnike pa su neki odlučili reagovati. Tako je, na primer, američki astrofizičar i veliki popularizator nauke Neil deGrasse Tyson upozorio da je trend širenja verovanja u ravnu Zemlju i razne teorije zavera posledica kombinacije slobode govora i lošeg obrazovnog sistema.

Zašto se javljaju teorije zavere

Prema Wikipediji, teorija zavere pokušaj je objašnjavanja krajnjeg razloga nekog događaja kao tajni i obično zavaravajući plan tajnog udruženja moćnih osoba. Francuski su naučnici prošle godine u časopisu Social Psychology objavili studiju koja je pokazala kako ljudi koji podržavaju teorije zavere najviše veruju u to da oni imaju dostupne informacije koje nema niko drugi.

Takođe, naučnici su saznali da su ljudi koji su hteli biti jedinstveni verovali u određene teorije zavere.

– Naša istraživanja sugerišu da teorije zavere mogu služiti ljudskoj želji da se bude u nečemu jedinstven, ističući motivacijsku podlogu takvih verovanja – kazao je Entoni Lantian, rukovodilac istraživanja.

Prošle je godine u časopisu European Journal of Social Psychology objavljena studija naučnika sa Univerziteta Vrije u Holandiji i Univerziteta u Kentu u Velikoj Britaniji koji su tvrdili da su teoretičari zavera zapravo navučeni na nešto što se naziva “percepcijom iluzornih uzoraka”.

– Ljudi često imaju iracionalna uverenja koja generalno definišemo kao neutemeljene, nenaučne i nelogične zaključke o svetu. Iako postoje mnoga iracionalna verovanja, verovanje u teorije zavera i u nadrealno posebno su rašireni među običnim ljudima bez patologije – naveli su naučnici. Drugim rečima, većina zagovornika teorija zavere obični su ljudi koji deluju u skladu s onim za što veruju da je ispravno.

Taktike onih koji poriču

Ako se teoretičare zavere argumentima pokuša uveriti da nisu u pravu, reaguju vrlo emocionalno. Politolozi Brendan Nyhan i Jason Reifler identifikovali su 2006. godine fenomen poznat kao “učinak odbijanja”. U svom istraživanju dokazali su da su upravo napori da se ljude uveri kako određena laž nije tačna zapravo kontraproduktivni. Što više ljude uveravate da je reč o lažima, to će oni u njih više verovati.

Martin McKee, epidemiolog na London School of Hygiene and Tropical Medicine, identifikovao je šest taktika koje koriste oni koji poriču naučne činjenice i o tome objavio rad u časopisu The European Journal Of Public Health. Među najraširenijim taktikama svakako je angažovanje lažnih stručnjaka koji će potvrditi neku teoriju zavere, korišćenje logičkih obmana ili lansiranje optužbi da su neke naučne činjenice rezultat zavera, što u nekim slučajevima može završiti fatalno. Na primer, procenjuje se da je negiranje povezanosti HIV-a i AIDS-a rezultiralo smrću više od 330.000 ljudi u Južnoafričkoj Republici.

Najpoznatije teorije zavere

Teorija o Zemlji kao ravnoj ploči samo je jedna od niza teorija zavere koje zaokupljaju maštu ljudi širom sveta. Američki astronauti nikad se nisu spustili na Mesec. Teorija evolucije ateistička je zavera kako bi se potkopala religija.

Teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. godine orkestriran je uz pomoć američke vlade. Nacisti nisu masovno i sistematski poubijali milione evropskih Jevreja, nego je to jevrejska propaganda. Vakcine štete zdravlju i služe samo kako bi farmaceutske kompanije zaradile novac.

K tome, farmaceutske fabrike skrivaju lek za rak. Klimatske promene izmišljotina su pojedinih lobija… S mnogima od tih teorija verovatno ste se susreli više puta, a britanski naučnik dr David Robert Grimes sa Univerziteta Oxford objavio je 2016. godine u časopisu Plos One matematičku jednačinu kojom je moguće testirati verovatnost neke teorije zavere.

Što je veći broj ljudi uključen u zaveru, to će je kraće zadržati tajnom, zaključio je Grimes. Na primer, da bi se neka tajna mogla sačuvati 100 godina, ne bi je smelo znati više od 125 ljudi.

Analiza četiri raširene teorije zavere…

Grimes je zatim analizirao četiri raširene teorije zavere: čovek se nikad nije spustio na Mesec, klimatske promene su podvala, farmaceutska industrija namerno skriva lek protiv raka i vakcine su štetne jer izazivaju autizam.

U projekt Apollo, koji je 1969. godine na Mesecu rezultovao istorijskim “malim korakom za čoveka, ali velikim za čovečanstvo” američkoga astronauta Nila Armstronga, bilo je uključeno 410.000 ljudi. Da je sve to režirano u studiju, tajna se ne bi mogla čuvati duže od 3,7 godina. Kad bi klimatske promene bile podvala određenih lobija, istinu bismo saznali u razdoblju između 3,7 i 26,8 godina.

Da vakcine izazivaju autizam, saznali bismo u razdoblju od 3,2 do 34,8 godina. Na kraju, da je istina kako “zla” farmaceutska industrija krije lek protiv raka, to bi se saznalo u roku od 3,2 godine.

… i tri stvarne tajne koje su razotkrivene

U svome radu Grimes je najpre analizirao tri stvarne tajne aktivnosti razotkrivene u javnosti. Jedna od njih je i PRISM, kodno ime za program nadzora civila američke Nacionalne sigurnosne agencije (NSA) u koji je bilo uključeno 36.000 ljudi. Međutim, taj je tajni program nakon šest godina njegova postojanja, 2013. razotkrio NSA-in zaposlenik Edward Snowden.

Grimes je, nadalje, proučio i mračni eksperiment Tuskegee nelečenog sifilisa kod Afroamerikanaca, koji je razotkriven nakon 25 godina. Naveo je i slučaj FBI-eva pseudonaučnog forenzičkog testa koji je otkriven nakon šest godina, ali su prethodno zbog njega nevini ljudi završili u zatvoru ili su čak pogubljeni.