Zdravi zubi za zdrav život

„Kampanja ima za cilj da se dodatno motivišu pojedinci, porodice, zajednica i donosioci odluka za aktivan odnos prema unapređenju oralnog zdravlja. Ovo je posebno značajno jer oboljenja usta i zuba nisu u dovoljnoj meri prepoznata kao prioritetni javnozdravstveni problem. Oralno zdravlje je deo opšteg zdravlja čoveka, a oboljenja usta i zuba, karijes i parodontopatije imaju veliki zdravstveni, socijalni i ekonomski značaj te predstavljaju javnozdravstveni problem u mnogim zemljama sveta. Bolesti usta i zuba imaju uticaj i na radne sposobnosti, samopouzdanje, socijalne interakcije, ali i na govor i spavanje. Osim toga, ova oboljenja imaju uticaj i na društvo i zdravstvene sisteme zbog velikih troškova“, navodi se između ostalog na sajtu Instituta za javno zdravlje „Dr Jovanović Batut“.

Oralne bolesti spadaju u najčešće hronične bolesti. Iako se uz primenu adekvatne preventive može sačuvati tokom života, oralno zdravlje ljudi u svetu i u Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou, tvrde stručnjaci. Podaci govore da je širom sveta 90 odsto stanovništva pod rizikom od nekog oblika oboljenja usta i zuba. Od 60 do 90 odsto školske dece u svetu ima karijes, a 16 do 40 odsto dece, uzrasta od 6 do 12 godina, imalo je neku traumu zuba usled nebezbednih igrališta i školskog okruženja, saobraćajnih udesa i nasilja. Više od 50 odsto populacije u Evropi patio od nekog oblika periodontalnog oboljenja. Veliki procenat oboljenja je kod stanovnika od 60 do 65 godina, jer većina njih nema sve svoje zube, a ima i onih koji boluju od dijabetesa. U razvijenim zemljama sveta 5 do 10 odsto društvenih zdravstvenih troškova je povezano sa oralnim zdravljem. Oralna oboljenja u Srbiji su češća među siromašnim i posebno osetljivim grupama stanovništva.

Poslednje istraživanje zdravlja usta i zuba dece kod nas koje je 2008. godine sprovela Klinika za preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, pokazuje da među trogodišnjacima sve zdrave zube ima 55,4 odsto dece, u grupi šestogodišnjaka taj procenat je 21,7, a kod petnaestogodišnjaka svega 7,8 odsto njih ima sve zdrave zube.

Faktori rizika i prevencija

Loša oralna higijena nije jedini faktor nastanka oralnih oboljenja, već se tu ubrajaju i faktori koji utiču na nastanak oboljenja srca, krvih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, a to su nepravilna ishrana, pušenje, štetna upotreba alkohola. Upotreba duvana je odgovorna za skoro polovinu svih periodontalnih oboljenja. Stručnjaci preporučuju: manji unos šećera, izbalansirana ishrana, prestanak pušenja, kao i konzumiranja alkohola, održavanje adekvatne higijene, korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti i pridržavanje propisanih mera bezbednosti u saobraćaj. Održavanje zdravih zuba tokom celog života zahteva redovno pranje, korišćenje konca za zube, odlazak na redovne kontrole kod stomatologa i uklanjanje zubnog kamenca. Stomatolozi još savetuju da zaštita zuba treba da počne i pre nicanja zubića, odnosno još u trudnoći. Značajna ciljna grupa za preventivan rad su trudnice i deca školskog i predškolskog uzrasta, kod kojih se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih I preostalih mlečnih zuba, a to je uzrast kada se navike o higijeni ustaljuju i kada se mnogo toga nauči o oralnom zdravlju.

Likovni i literarni radovi

Kao deo kampanje XXIII Nedelje zdravlja usta i zuba, u saradnji sa „Prosvetnim pregledom Srbije“ raspisan je konkurs za literarni sastav i likovni rad na temu Zdravi zubi za zdrav život. Nakon izbora najboljih radova na nivou okruga, biće proglašeni najbolji na republičkom nivou.