Dr Jasmin Osmanović, načelnik Službe hitne pomoći DZ Šabac Foto: privatna arhiva /DanasNavika da praznke proslavimo uz bogatu trpezu, u jelu i piću, ponekad može da se negativno odraz na naše zdravlje, posebno kada je tome prethodio period posta.
Specijalista urgentne medicine dr Jasmin Osmanović, načelnik Službe hitne medicinske pomoći šabačkog Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“, kaže za Danas da u ovoj Službi, decenijama u nazad, beleže povećan broj pacijenata, u vreme i posle praznika.
„U periodu kada prolazi post i počinje mrsna ishrana, dolazi do tegoba kod jednog broja građana, pre svega stomačnih, koje se odražavaju kao mučnina, povraćanje i proliv. Kada se unosi povećana količina hrane, pogotovo ako je masna, a žuč učestvuje u varenju masne hrane, organizam ima problem da isprati sve to. Tada može doći do bolova u predelu žučne kese, pacijenti to opisuju kao bol ispod desnog rebarnog luka. Na to se nadovezuje povećan krvni pritisak, tegobe vezane za kardiovaskularni sistem, što u najgorem slučaju može da završi infarktom“, kaže dr Osmanović.
Ističe da je post sam po sebi veoma koristan, zato što tada unosimo lakšu hranu, bogatu voćem i povrćem, koji deluju kao antioksidansi i pomažu u čišćenju organizma.
„Posna ishrana snaži organizam i podiže imuni odgovor, podstiče obnavljanje tkiva i ćelija. To su benefiti posne ishrane, jer je ona nasličnija vegeterijanskoj i mediterijanskoj ishrani, koja je inače dosta bogata voćem i povrćem, žitaricama, integralnim brašnom, testeninama i ribom“ kaže naš sagovornik.
Na pitanje da li ima onih koji bi trebalo da izbegavaju post, dr Osmanović objašnjava da se strog post ne preporučuje deci, koja se razvijaju i rastu.
„Važno je da i posna ishrana, kada su u pitanju mlađi, bude raznovrsna. Post bi trebalo da izbegavaju i sobe koje moraju da jedu određenu vrstu hrane, kao što su, recimo, pacijenti koji su na dijalizi. Oni imaju specifičnu ishranu i to moraju da poštuju, osobe sa dijabetesom, takođe. Za neka oboljenja postoje dijetalne liste po kojima postupaju“, kaže Osmanović.
„Kod nas vlada zabluda da ćemo sa nekim dijetama koje koristimo nedelju, dve ili mesec dana, izgubiti kilograme, a ne shvatamo da ta ishrana mora biti najpribližnija uobičajenoj, zdravoj ishrani. Jedino na takav način, umerenom konzumacijom, sa kalorijski manjim unosom, možemo trajno regulisati telesnu težinu, naravno uz fizičku aktivnost“, ističe Osmanović.
Objašnjava da osnovni problem u ishrani, nije vrsta hrane koju unosimo, već njena količina.
„Preterani unos hrane, uz konzumaciju aklohola, je greška koju stalno ponavljamo. To je tako u našem narodu, spremi se svega, iznese na trpezu, i sve onda mora da se poroba, pa to napravi haos u organizmu. Zabluda je i da postoji neki čarobni lek koji možemo da popijemo da bismo mogli da jedemo i pijemo koliko hoćemo. Koji će da nam pomogne da izlečimo visok pritisak i dijabetes, ali i sve drugo. Ne postoji lek, mi moramo menjati svoje navike“, kaže sagovornik Danasa.
Ističe da u proteklih deset godina, u službi Hitne pomoći, registruju povećan broj obolelih, posebno od karcinoma, što može da ima veze sa hranom i stresom.
„Tu je prisutno više faktora, ali je ishrana svakako jedan od njih. Stiče se utisak da je sve veći broj bolesnog stanovništva, povećava se broj kardiovaskularnih oboljenja, hrončnih bolesnika i onih sa visokim krvnim pritiskom. Spadamo u starije stanovništvo, a prisutan je i faktor stresa i svakako naš način ishrane koji je takav kakav jeste. Sve su to činioci koji su uticali da iz godine u godinu imamo sve veći broj bolesnih građana“, kaže on, napominjući da je medicna u međuvremenu uznapredovala, pa sada možemo da otkrivamo i bolesti koje ranije nismo.
Za one koji nameravaju da se okrenu kvaltetnom načinu života, naš sagovornik savetuje piramidu israne, koja može biti dobar pokazatelj šta bi trebalo da sadrži zdrav obrok.
„Postoji piramida ishrane, koju su mnogi mogli da vide i na internetu, gde je baza voće i povrće. Drugi stepen su ugljeni hidrati, koje mi dobijamo načešće iz integralnog brašna i žitarica. Onda imamo proteine i sam vrh piramide čine masti. Ljudi greše, misleći da ugljene hidrate treba izbegavati, ali svaka namirnica nam je korisna, samo je bitno u kom odnosu je koristimo. Šećer ne moramo konzumirati nikada, on sam po sebi nije potreban, ali ugljene hidrate moramo. Belančevne i masnoće, takođe, tu treba da bude zastupljeno maslinovo ulje i riba, koja ima esencijalnih masnih kiselina. Sve je to potrebno organizmu za normalno funkcionisanje“, objašnjava dr Osamanović.
On savetuje građane da predstojeće praznike proslave u krugu porodice, u zdravlju i veselju, ali uz umerenost u konzumaciji mrsne hrane i alkohola.
„Savet je da budemo umereni u jelu i piću i da ti obroci, ne samo za vreme praznika, već i inače, budu manji a češći, po pet obroka u toku dana i da izbegavamo, ako je moguće, slatkiše. Oni svakako nisu potrebni, ali povremeno možemo i njih konzumirati“.
Podseća da građani koji uzimaju terapiju ne bi trebalo da je prekidaju tokom praznika, i da ona mora biti redovna, nezavnisno da li su praznici ili je post.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
