Žene čuju bolje od muškaraca, pokazuje novo istraživanje

Žene često imaju oštriji sluh od muškaraca

Utisak da žene često imaju oštriji sluh od muškaraca možda nekima ne samo da zvuči istinito, već postoje naučni dokazi koji to dokazuju, smatraju britanski i francuski naučnici, piše N1.hr.

Nakon testiranja oko 450 ljudi u 13 zemalja, tim je pronašao rezultate koji pokazuju da žene „tipično“ imaju amplitudu sluha koja je oko dva decibela osetljivija od muškaraca.

„Žene dosledno pokazuju veću osetljivost za 2 decibela u proseku u celom spektru frekvencije testiranom u svim uzorkovanim populacijama“, zaključuje tim naučnika u radu objavljenom u časopisu Scientific Reports.

Kohlearna osetljivost

Zaključujući da ženski sluh može biti i do 6 kHz oštriji od muškog u nekim populacijama, istraživački tim je tvrdio da žene ne samo da pokazuju „pojačanu kohlearnu osetljivost“ – misleći na deo unutrašnjeg uha ispunjen tečnošću koji pomaže u pretvaranju zvučnih talasa tako da mozak može da ih čita – već i nadmašuju muškarce u drugim akustičnim testovima.

To je zato što žene imaju „superiornu funkciju i u perifernom slušnom sistemu i u centralnom slušnom putu“, tvrde naučnici.
„Iznenadili smo se kada smo otkrili da su žene imale dva decibela osetljiviji sluh u svim populacijama koje smo merili, i to čini većinu varijacija među pojedincima“, rekla je Turi King sa Univerziteta Bat.

Osim razlika između muškaraca i žena, testovi su pokazali da su ljudi koji žive u šumama imali „najveću osetljivost sluha“, dok su muškarci sa planine prošli najgore, a ljudi „koji žive na velikim visinama“ imali su ono što su istraživači opisali kao najnižu osetljivost sluha.

Naučnici su otkrili da stanovništvo, okruženje i jezik značajno doprinose varijacijama u sluhu, u zavisnosti od faktora kao što su „različiti zvučni pejzaži“, nivoi buke i izloženost zagađenju.

„Naši nalazi osporavaju postojeće pretpostavke i ističu potrebu da se uzmu u obzir i biološki faktori i faktori životne sredine prilikom proučavanja sluha“, rekla je Patriša Balareske iz Centra za istraživanje biodiverziteta i životne sredine (CRBE) u Tuluzu.