U redakcijskom komentaru „Neočekivana sila“ (Danas 19. 11. 2014) uočljiva je namera autora da nepristrasno oceni podršku Čedomira Jovanovića, lidera LDP, Aleksandru Vučiću, na sednici Glavnog odbora LDP. Međutim, u komentaru je izostala konstatacija da su naprednjaci preuzeli više programskih opredeljenja liberala i da je to kopča za eventualnu buduću saradnju dve političke stranke.
Uočljiva je zbunjenost javnosti zbog taktičke promene u političkoj praksi LDP. Tako je analitičar Vuk Stanković u tekstu „Političko lutanje“ (Danas 18. 11. 2014) izneo mišljenje da LDP pruža podršku Vladi kad to njoj nije potrebno. Suprotno od njega, smatram da je u ovim teškim vremenima i katastrofalnoj ekonomskoj situaciji potrebno dati podršku Vladi, bar za ono što dobro radi. Odustajanje LDP od prakse opozicionog delovanja po svaku cenu, kako to rade neke druge stranke, ima puno opravdanje. Zato mislim da Čedomir Jovanović nije puki poltron željan vlasti, već da je podrška Vučiću odgovoran čin političkog lidera, koji konstruktivnim predlozima i delovanjem otvara vidike za izlazak iz krize koja nas je obrvala. Prirodno je što on traži saborce u SNS, koji su u velikoj meri prihvatili strateška opredeljenja LDP.
Ne stoji ni tvrdnja analitičara Stankovića da nuđenje saradnje Aleksandru Vučiću predstavlja lutanje u nedostatku strategije. Pa zar Deklaracija „Preokret“, koju je pre dve i po godine inicirala LDP, a koju je podržalo 17 nevladinih organizacija i 70 istaknutih javnih ličnosti, nije strategija! Na sreću, što posle poslednjih izbora Jovanović nije podneo ostavku na funkciju predsednika svoje partije, jer bi bez njega naša politička scena bila mnogo siromašnija i manje pluralna. Istine radi, treba to reći, da bi njegovo političko angažovanje bilo još delotvornije da ga, zbog obeshrabrenosti i pomankanja energije, ali i zbog nekih grešaka samog Jovanovića, nije napustilo više istaknutih članova LDP.
Do sada populizam i nacionalizam nisu dali LDP da dahne. Čelni čovek ove partije najčešće je bio omalovažavan i potcenjivan. Srbija je zavidno društvo. Ljudi teško podnose inteligentnije i sposobnije od samog sebe. Sećam se kako je podlo i lakrdijaški podvaljivano premijeru Đinđiću da je mafijaš i izdajnik. Ipak, kad je u pitanju odnos prema umnim i delatnim političarima, primetno je da se društvena klima menja nabolje. Srbiji su potrebni ljudi koji krče put društvu, nedavno je s pravom izjavila Latinka Perović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
