Sakašvilijev plan za Južnu Osetiju

Dragan Štavljanin: hladni mir – kavkaz i kosovo (13)

Danas će u narednih nekoliko nedelja objavljivati delove knjige „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, autora Dragana Štavljanina, urednika Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa. Autor u knjizi između ostalog analizira uzroke i posledice proglašenja kosovske nezavisnosti i rata u Gruziji, te da li je nezavisnost Kosova presedan ili jedinstven slučaj u kontekstu činjenice da se Kremlj, intervenišući u Gruziji, pozivao na slične poteze Zapada na Kosovu.

Osećajući se izolovanom, Južna Osetija je oscilirala između pune nezavisnosti, pre nego ujedinjenja sa Severnom Osetijom kroz Rusku Federaciju, do stava o potrebi traženja rešenja zajedno s Gruzijom.

Do 1997. razne agencije UN i EU uzdržavale su se od pomoći Južnoj Osetiji strahujući da bi time dali legitimitet njenim aspiracijama za nezavisnošću, što bi moglo da pogoršna njihove odnose s Gruzijom. Jedino je slata najnužnija humanitarna pomoć. Najveći pomak u odnosima ostvaren je 1996. potisivanjem Memoranduma o merama bezbednosti i izgradnju zajedničkog poverenja, kojim je osuđena upotreba sile.

Pošto je postao predsednik Gruzije početkom 2004, Mihail Sakašvili je saopštio da je njegov prioritet obnova teritorijalnog integriteta. Strategija prema Južnoj Osetiji bila je kombinacija borbe protiv krijumčarenja i raznih mera radi podrivanja režima u Chinvaliju. To je samo ojačalo podršku stanovništva njihovom lideru Eduardu Kokojtiju čije je političko preživljavanje uglavnom zavisilo od ilegalne trgovine. U prvoj polovini 2004, Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije ubrzano je slalo dodatne snage na granicu, pa i unutar Južne Osetije, navodno radi borbe protiv krijumčarenja.

U julu i avgustu 2004. napetosti su dostigle vrhunac, desetine ljudi je ubijeno i situacija je bila na ivici sveopšteg rata. U avgustu je ponovo uspostavljeno primirje, ali je situacija bila nestabilna, sa svakodnevnom pucnjavom, učestalim kriminalnim incidentima i povremenim ubistvima, praktično sve do rata u avgustu prošle godine.

Predsednik Sakašvili obelodanio je u januaru 2005. u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope svoj plan za Južnu Osetiju. On je ponovio ponudu za široku autonomiju ukoliko vlasti u Chinvaliju priznaju Gruziju kao svoju državu, što je Južna Osetija odmah odbila. Gruzija je očito želela da se prvo reši pitanje statusa, odnosno da Južna Osetija prizna da je deo Gruzije, a potom ostala pitanja, umesto da ide obrnutim putem – da konrektnim merama jača poverenje stanovništva Južne Osetije u namere vlasti u Tbilisiju.

U novembru 2006. Južna Osetija je ponovo organizovala referendum o statusu. Istog dana u delu te oblasti pod kontrolom Gruzije održani su paralelni predsednički izbori na kojima je izabran Dimitrij Sanakojev, bivši zvaničnik pro-Kokojtijeve vlasti. Sanakojev je izabran u gruzijskoj vladi kao „šef privremene administrativne jedinice za Južnu Osetiju”.

Chinvali optužuje Sanakojeva da je „kvisling” i da je Tbilisi osigurao njegovu lojalnost time što je navodno platio njegove kockarske dugove. Rusija smatra da su Sanakojeva stvorile gruzijske tajne službe. Usledili su incidenti. Kokojti je uzvratio blokadom glavnog puta i zapretio obustavom svih mirovnih pregovora dok Tbilisi ne povuče Sanakojeva.

Ruska novinarka Julija Latinjina naziva Južnu Osetiju zajedničkim preduzećem generala KGB i osetskih gangstera koji koriste pare odobrene od Moskve za borbu protiv Gruzije. Kokojti, međutim, odbacuje optužbe da je Južna Osetija opasna zona i utočište za krijumčare, trgovce oružjem i organizovani kriminal. „Želim da kažem da u situacija u Južnoj Osetiji nije tako loša kao u Gruziji i u susednim regionima. Ove optužbe su u osnovi isprazne kako bi se umanjio kredibilitet nepriznatih država. Mi smo tražili saradanju s gruzijskim ministarstvom unutrašnjih poslova, ali, nažalost, nije bilo odgovora. Većina kriminala ili incidenata koji se dogode u Južnoj Osetiji povezani su s Gruzijom. Nedavni primeri i sprovedene istrage pokazuju da svi tragovi vode u Gruziju”.

Predsednik pokreta za ljudske prava „Zakon iznad vlasti” Kosta Kočijev izjavio je Radiju Slobodna Evropa uoči prošlogodišnjeg rata da se ne može govoriti o gruzijskim izbeglicama iz Osetije. „Niko ih nije oterao. Oni i sad lepo žive u enklavima i svojim selima. Oni koji su izbegli iz Chinvalija, otišli su svojom voljom. Njima su rekli tri dana unapred da će gruzijske snage napasti (tokom rata devedesetih – D.Š.) i oni su pobegli nadajući se da će se za nekoliko sedmica vratiti u osetijske kuće. Ali, to se nije dogodilo i ja ne mogu da ih proglasim izbeglicama.

Nastavlja se