Puhovski: Pokušaj zvaničnika da se razlikuju od prethodnika

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta u oceni za naš list napominje da su ključne stvari od kojih bi da se distanciraju hrvatska predsednica i potpredsednik tamošnje vlade i lider HDZ to što je Kolinda Grabar Kitarović postala „kraljica Balkana“, uprkos nastojanjima u kampanji da umanji značaj regionalne saradnje, dok je Tomislav Karamarko usled situacije u koju ga je doveo bivši premijer Hrvatske Zoran Milanović, „nateran“ da brani Aleksandra Vučića, srpskog premijera.

Sagovornik Danasa, sa druge strane, priliku u kojoj se našao Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, da i posle četiri godine od kada je izabran za predsednika ne može da ostvari posetu Zagrebu, tumači kao da ga „stiže vlastita prošlost“.

„Ne znam radi li se o istini, ali ne bi me začudilo da je tako. Čini se, naime, da nova vlast nekako mora pokazati razliku spram prethodnika. Jer, Kolinda Grabar Kitarović je u kampanji insistirala na tomu da je Josipović bio odviše vezan uz „region“, što je u Hrvatskoj gotovo psovka, a sama je ubrzo postala „kraljicom Balkana“. Milanović je, s druge strane, u kampanji za parlamentarne izbore natjerao Karamarka da brani Vučića. Eventualno odlaganje Nikolićeva posjeta je razmjerno jeftin način da se ta razlika pokaže“, ističe Žarko Puhovski za naš list.

U odgovoru na pitanje kako komentariše to što predsednik Srbije nije još bio u poseti Hrvatskoj, uprkos činjenici da je na celu države već skoro četiri godine, Puhovski kaže da Nikolića stiže teret prošlosti.

„Nikolića ipak stiže, prije svega, vlastita prošlost, ali i posljedice niza, u najmanju ruku, nespretnih izjava nakon što je bio izabran. A i njemu to, barem donekle, odgovara – u nastojanju da se razlikuje od Vučića“, ističe sagovornik našeg lista.

Na pitanje da li očekuje da se aktuelna vlast u Srbiji bolje ili lošije razume sa novom hrvatskom vladom, Žarko Puhovski kaže da je uveren da će saradnja biti bolja.

„Uvjeren sam da će suradnja s novim hrvatskim vlastima biti bolja nego sa starima, jer Milanović i njegovi su mogli koješta reći susjedima, kao i Tadić s druge strane, nekada – budući da nisu imali opterećenje radikalnog nacionalizma na plećima. Nova vlada ima to opterećenje, kao i srpska strana, pa će već i zbog zajedničkoga iskustva nekadašnjih huškača moći bolje surađivati“, zaključuje za Danas Žarko Puhovski, profesor zagrebačkog Filozofskog fakulteta i politički analitičar.

Kako Danas saznaje na Andrićevom vencu, uslovi koje je navodno Kolinda Grabar Kitarović postavila za prijem Tomislava Nikolića u zvaničnu posetu toj državi, o kojima su izvestili pojedini beogradski dnevnici, „apsolutne su besmislice“. Reč je o zahtevima koji se odnose na pitanja nestalih, povratak imovine, kao i problem granice na Dunavu.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić će otputovati u Zagreb u prvu zvaničnu posetu Hrvatskoj, ukoliko poziv hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović bude upućen, rečeno je Danasu u Predsedništvu. Na Andrićevom vencu za naš list navode da prvi put čuju za informacije koje je preneo hrvatski Jutarnji list da je vrh te države odlučio da odloži posetu Tomislava Nikolića.

Kako je Danas već izvestio, „postoji spremnost predsednika Nikolića da ode u posetu Hrvatskoj, ako hrvatska strana poziva i želi da dođe, pošto im je oformljena vlada, a to je, po njima, bila pretpostavka za dogovaranje o poseti našeg predsednika“.

Hrvatski državni vrh odlučio je da odloži više puta najavljivanu posetu predsednika Srbije Tomislava Nikolića Zagrebu gde je, kako je bilo najavljeno, trebalo da se sretne s predsednicom Kolindom Grabar Kitarović, izvestio je Jutarnji list. Glavni razlog, kako navodi list, pozivajući se na diplomatske izvore, jeste zahtev upućen papi Franji da zaustavi proces kanonizacije Alojzija Stepinca, iako se procenjuje da odnose između Hrvatske i Srbije treba normalizovati posle zaoštravanja s početka migrantske krize, a „zaslugom“ bivšeg premijera Zorana Milanovića.