Treća Vlada Srbije koju predvodi Ana Brnabić imaće na raspolaganju skoro tri milijarde evra više nego u prethodnom mandatu, a najveća izdvajanja predviđena su za resore saobraćaja, prosvete, rada i boračkih pitanja, odbrane i policije.
Budžet koji je usvojila Skupština Srbije predviđa 1.843,4 milijarde dinara (15,7 milijardi evra) prihoda i 2.107,4 milijarde dinara (18 milijardi evra) rashoda, što bi moglo da znači da će rupa u državnoj kasi biti 264 milijarde dinara (2,25 milijardi evra).
Međutim, očekuje se da tokom naredne godine bude izvršen rebalans budžeta.
Prošlogodišnji budžet bio je 1.516,9 milijardi dinara (12,9 milijardi evra), što znači da će ova vlada raspolagati sa 326,5 milijardi dinara (2,8 milijardi evra) više.
Ako bi se poredili prošlogodišnji i budžet za 2023, najveći dobitnici su ministarstava unutrašnjih poslova, finansija, rudarstva i energetike i zaštite životne sredine.
- Zašto je prosečna plata u Srbiji veća u javnom sektoru nego kod privatnika
- Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
- „Smanjila sam malo meso, šta ću“: O poskupljenjima – kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji
Sudeći po strukturi budžeta, treću vladu Ane Brnabić i nastupajuću godinu obeležiće ulaganja u infrastrukturne projekte u južnom delu zemlje, finansijska injekcija domaćoj vojnoj industriji, izgradnja i renoviranje zatvora, kao i digitalna modernizacija policije.
Prema budžetu za 2023, za Nacionalni fudbalski stadion predviđen na obodima Beograda, biće izdvojeno tek nešto manje novca nego što će, na primer, dobiti resor spoljnih poslova.
Najvećim sredstvima raspolagaće Ministarstvo finansija sa 1.336,19 milijardi dinara, što iznosi skoro tri četvrtine budžeta (72,49 odsto), za čime sledi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sa 288,93 milijarde (15,67 odsto budžeta).
Značajna sredstva, kao i svake godine, opredeljena su za plate u javnom sektoru i za penzije.
U Srbiji je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2022. bilo 608.620 zaposlenih u javnom sektoru što je 27,6 odsto svih zaposlenih.
Radno sposobnog stanovništva je, ukupno, više od 4,4 miliona ljudi.
U Srbiji je oko 1,6 miliona penzionera.
Srbija je u svetskom vrhu po broju starijih stanovnika, a svaki peti građanin ima više od 65 godina.
Ukupni fiskalni deficit povećaće se sa 200,2 milijarde na 264 milijarde dinara (2,25 milijardi evra).
Kom ministarstvu sleduje koliko novca?
- Odbrana
Izdvajanja za odbranu i uopšte za sektor bezbednosti u Srbiji, zauzimaju ogroman procenat budžeta, a ta suma se iz godine u godinu povećava još od 2016, kada je započet proces modernizacije i počele veće nabavke naoružanja i vojne opreme.
Na odbranu se već treću godinu zaredom troši više od dva odsto bruto-društvenog proizvoda, što je postotak koji NATO preporučuje svojim članicama.
U 2023. će ovaj resor dobiti čak osam procenata ukupnog budžeta države.
Ovogodišnjia davanja za odbranu od 160,87 milijardi veća su od prošlogodišnjeg za oko 24 milijarde dinara.
Analiza nacrta budžeta za 2023, koju je list Danas sproveo u saradnji sa još tri medija, pokazala je da Srbija za sektor odbrane planira da izdvoji najviše od svih zemalja regiona – 1,4 milijarde evra.
Sledi je Hrvatska sa 1,1 milijardom evra, Bosna i Hercegovina u kojoj ta stavka budžeta za narednu godinu iznosi 145 miliona evra i Crna Gora koja će opredeliti 67 miliona evra.
Ni u jednoj od ovih država nije precizirano koliko će tačno novca biti potrošeno na naoružanje, osim u Srbiji – gde je kupovina oružja obuhvaćena veoma širokom stavkom „oprema i mašine“, za šta je planirano 514 miliona evra.
Ali nije objašnjeno na šta se tačno to odnosi, piše Danas.
Ranije ove godine, na upite BBC-ja o ulaganjima u odbranu i strukturi ulaganja, vlasti ovih država su odgovarale da su podaci tajna ili su odbili da ih dostave.
- Može li se biti van vojnih saveza u 21. veku
- Koje strane sile imaju vojne baze na Balkanu i gde se one nalaze
- Vojska Srbije – savremeno naoružanje, ali fale čizme
VPredsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru ove godine najavio ulaganja od 100 miliona evra u deo domaće namenske industrije.
Rekao je i da će od te industrije u narednih pet godina biti naručena oprema, naoružanje, vozila i municija, za šta će biti izdvojeno oko 1,25 milijardi evra.
U navedene iznose nisu uračunate nabavke planirane od ruskih, francuskih, kineskih i drugih partnera.
Novi ministar odbrane Srbije Miloš Vučević rekao je da je, uz političke i bezbednosne posledice, rat u Ukrajini uticao i na opremanje Vojske Srbije.
On je za Radio Beograd rekao da su „dogovorene, čak i plaćene porudžbine iz Rusije i Kine na čekanju“ i da se, kako je dodao, „za sada ne nazire mogućnost realizacije tih ugovora“.
U budžetu su, dodaje, predviđena i sredstva za opremanje vojske i ulaganja u namensku industriju, a od januara je planirano i povećanje plata.
Vučević kaže da će pripadnicima Vojske Srbije od januara plate porasti za 25 odsto, a povećanje od 12,5 odsto dobiće i zaposleni u Ministarstvu odbrane koji nisu direktno uključeni u funkcionisanje vojske.
- Policija
Bratislav Gašić i Aleksandar Vulin, bliski saradnici predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zamenili su mesta.
Gašić je sa mesta direktora Bezbednosno-informativne agencije prešao na poziciju ministra unutrašnjih poslova, a Vulin je imenovan na njegov bivši položaj.
On će sada imati više novca na raspolaganju nego Vulin prošle godine – preciznije: 13 milijardi dinara više.
Resor unutrašnjih poslova tokom poslednje decenije dobija sve više novca iz budžeta.
Trend je nastavljen i u budžetu za 2023, koji predviđa 109,21 milijardu što je za oko 13 milijardi više nego prošle godine.
MUP je za narednu godinu najavio proširenja informatičkih kapaciteta, izgradnju centra za informacionu bezbednost i proširenje telekomunikacionih kapaciteta.
Deo novca namenjen je i za teničku modernizaciju sistema za nadzor, posebno na graničnim prelazima opterećenim stalnim prilivom migranata i delovanjem krijumčarskih grupa.
U najavi je i nova iteracija kritikovanog Predloga zakona o policiji kojim se, između ostalog, uvodi biometrijski video nadzor građana.
Iz budžeta Ministarstva pravde najavljuje se izgradnja novih zatvora u Kragujevcu, Kruševcu i Subotici, kao i rekonstrukcija Zabele, ženskog zatvora u Požarevcu, izgradnja novog paviljona u Sremskoj Mitrovici i adaptacija pritvoreničkih blokova u Okružnom zatvoru u Beogradu.
- Finansije
„Srbija je dobila neverovatnu cenu za gas, uštedeli smo više od 300 miliona evra, jedan nacionalni stadion“, rekao je pre godinu dana Aleksandar Vučić.
Iz linije za kapitalne izdatke od 13,93 milijarde dinara kojima će raspolagati Ministarstvo finansija, za Nacionalni stadion sledeće godine biće izdvojeno 7,69 milijardi dinara (65,62 miliona evra).
- Mali vodič za roditelje u Srbiji: Kako do pomoći države kada dobijete dete
- Pomoć od 5.000 dinara za mlade: Sve što treba da znate
Vlasti su za početak naredne godine najavile početak izgradnje ovog stadiona, koji je u osnovi fudbalski, ali i višenamenski, sa tržnim centrima i drugim uslužnim delatnostima.
Ukupna cena za stadion, međutim, nije poznata.
Vučić je ranije govorio da će iz državnog budžeta za Nacionalni stadion biti ukupno izdvojeno 250 miliona evra, ali je u međuvremenu brojka porasla, bar dvostruko.
List Danas je objavio da će stadion koštati Srbiju najmanje 540 miliona evra, podatak koji zvaničnici nisu potvrdili.
Poređenja radi, stadion Lusail izgrađen za potrebe Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru koštao je oko 720 miliona evra.
Opremljen je solarnim panelima koji proizvode dovoljno energije za hlađenje stadiona i nultu emisiju ugljenika.
Na meču Argentine protiv Meksika, na stadionu je bilo 88.996 navijača, a planirano je da se posle prvenstva broj posetilaca svede na 40.000, te da se delovi prenamene u komunalni prostor sa prodavnicama, ugostiteljskim objektima, obrazovnim i sportskim centrima i klinikom.
Pogledajte video: Šta je recesija
- Ministarstvo rudarstva i energetike
Rat u Ukrajini potpuno je poremetio tržište energenata u svetu, što je uticalo i na Srbiju u kojoj je tokom 2022. godine više puta poskupela struja, gas, kao i gorivo.
Finansiranje Ministarstva rudarstva i energetike povećano je sa 19,15 milijardi dinara u 2022. na 49,74 milijarde dinara u 2023.
Preko resora energetike, ove godine će biti uloženo 2,2 milijarde dinara u izgradnju gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, a čak 9,64 milijarde namenjeno je za nabavku rudarske mehanizacije za površinske kopove Elektroprivrede Srbije (EPS).
Rak rana sektora za energetiku je Javno preduzeće EPS.
Pritisnuto energetskom krizom, na površinu su isplivali mnogi problemi sa kojima se godinama suočava ovo preduzeće.
Početkom godine došlo je do havarije, a sve je rezultiralo smenom dugogodišnjeg vršioca dužnosti direktora Milorada Grčića.
Zorana Mihajlović, doskorašnja ministarka, više puta je govorila o „javašluku u EPS-u„.
Kada je u oktobru, posle 10 godina provedenih u vladi, ostala bez ministarskog mesta, izjavila je da ona ne snosi nikakvu odgovornost za stanje u tom preduzeću.
U medijima se pominjala i mogućnost privatizacije EPS-a, što su predstavnici vlasti odlučno negirali – „Svako ko bi u ovom trenutku razmatrao takvu mogućnost bio bi glup jer bi radio protiv interesa Srbije“ – Vučić, jun 2022 – ali kažu da preduzeće mora da se transformiše.
„EPS mora da bude kompanija koja će Srbiji osigurati energetsku bezbednost. Bilo bi besmisleno da privatizujemo takvu nacionalnu kompaniju, to je pitanje bezbednosti Srbije“, rekla je premijerka Brnabić sredinom decembra 2022.
Vučić je u novembru najavio značajna ulaganja u energetsku infrastrukturu, navodeći da će za neophodne reforme u energetskom sektoru biti potrebno do 33 milijarde evra investicija.
„Moraćemo da promenimo navike i sprovedemo reforme, da radimo na drugi način.
„Moramo to što pre da uradimo inače ćemo se suočiti sa pravom katastrofom. Reč je o negde oko 16-17 milijardi evra do 32-33 milijarde evra koje moramo da uložimo u energetsku infrastrukturu“, rekao je on.
Najave investicija u energetsku infrastrukturu usledile su u godini kada se u rudniku Soko na istoku Srbije desila teška nesreća, u kojoj je poginulo osam rudara, a krivične prijave podnete su protiv 14 osumnjičenih.
U drugom rudniku, Resavica, u centralnoj Srbiji krajem ove godine organizovan je jednosatni štrajk rudara koji traže veće plate.
- Građevinarstvo, saobraćaj i infrastruktura
Iako do 2020. godine nije prelazio 100 milijardi dinara, budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture brzo je utrostručen i ove godine iznosi 288,93 milijardi dinara.
U prethodnoj godini, „poleteo“ je novi voz Soko kojim se od Beograda do Novog Sada stiže za 36 minuta.
Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raste i u ovoj godini.
Ovogodišnjim budžetom planira se izgradnja nove Luke Beograd kod Pupinovog mosta, kao i proširenje kapaciteta luka Sremska Mitrovica, Prahovo i Bogojevo.
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da će 22. decembra biti potpisan sporazum o izgradnji brze pruge Beograd-Niš i najavio vozove koji se kreću brzinom od 200 kilometara na sat.
Za tu investiciju predviđeno je da se iz budžeta može odobriti zajam Evropske investicione banke do 4,7 milijardi evra.
Za narednu godinu već je opredeljeno 4,4 milijarde dinara, uz najavu od još 10,6 milijardi za 2024. za izgradnju pruge Niš-Dimitrovgrad.
- Zdravstvo
Budžet Ministarstva zdravlja značajno je povećan 2020, u velikoj meri usled pandemije korona virusa – sa 18,71 milijarde dinara 2019. na 32,67 milijardi.
Ove godine je smanjen na 31,65 milijardi sa prošlogodišnjih rekordnih 34,73 milijarde.
U tom periodu otvarane su nove bolnice, zapošljavani medicinski radnici i sprovedena je imunizacija protiv virusa kovid-19.
Od skoro 9,7 milijardi dinara iz sektora za zdravstvo, nešto manje od 3,3 milijarde namenjeno je rekonstrukciji Kliničkog centra Srbije u Beogradu, a 1,8 milijardi rekonstrukciji Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.
Još 1,5 milijardi biće utrošeno na uvezivanje informatičkog dela zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem.
- Prosveta
Usled pandemije virusa kovid-19, prosveta je bila izložena ad hok rešenjima za digitalizaciju obrazovanja.
U narednoj godini, Ministarstvo prosvete utrošiće 1,63 milijarde dinara na digitalizaciju „nacionalnog prosvetnog sistema“.
Uobičajeno, najveći deo budžeta za prosvetu izdvaja se za rad obrazovnih institucija i plate zaposlenih.
I tekuća školska godina 2022/23. u osnovnim i srednjim školama počela je obustavom nastave ili skraćenjem časova u 15 gradova, kada su prosvetni radnici zahtevali poboljšanje materijalnog i društvenog statusa.
Prosvetari su izašli na ulice u više gradova u Srbiji, nezadovoljni rastućom agresijom učenika prema njima i zatražili su povećanje plate u februaru 2023. za 20 odsto.
Početkom decembra, pojavila se informacija da će navodno biti smanjen broj studenata koji mogu da dobiju kredite.
Dodao je da će novim budžetom biti obezbeđen kontinuitet u dodeli stipendija i kredita.
- Spoljni poslovi
Dok rešenje kosovskog Gordijevog čvora nije na vidiku, a incidenata je sve više poslednjih meseci, vruć krompir je ponovo u rukama Ivice Dačića, lidera socijalista, koji je više od tri decenije u vrhu političkog života Srbije.
Ove godine će Dačić, koji se u ranijem mandatu na mestu šefa srpske diplomatije, hvalio odlukama pojedinih zemalja o povlčenju priznanja nezavisnosti Kosova, na raspolaganju imati manji budžet od prethodnika Nikole Selakovića.
Ovogodišnji budžet Ministarstva spoljnih poslova iznosi 8,56 milijardi, što ga posle prošlogodišnjih rekordnih 10 milijardi vraća na nivo iz 2020. godine.
Dačićev glavni zadatak ostalo je Kosovo, pogotovo što su prištinske vlasti u sredu, 14. decembra zvanično zatražile prijem u članstvo u Evropskoj uniji.
Jedan od potencijalnih problema za Dačićev resor mogla bi da bude borba za slobodno kretanje državljana Srbije u zemljama Evropske unije.
Predstavnički dom Holandije usvojio je rezoluciju kojom poziva svoju vladu da se u Briselu založi za privremenu suspenziju bezviznog režima za Srbiju.
Za ovu rezoluciju glasali su i vlast i opozicija.
U vreme kada je Dačić bio ministar unutrašnjih poslova u vladi Mirka Cvetkovića, Srbija je 2008. godine sa EU potpisala sporazum o ukidanju viznog režima za njene državljane.
Ko su članovi Vlade koji će raspolagati ovogodišnjim budžetima?
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
