„Za odbranu sve više para, a odliv kadrova ogroman“: Marija Ignjatijević govori za Danas o sektoru bezbednosti u Srbiji

Na odbranu se troši više od dva odsto BDP-a već treću godinu zaredom, a u 2023. godini će ovaj budžet zauzimati čak osam procenata ukupnog budžeta države.

Osnovni problem jeste taj što je budžet i sam proces nabavljanja naoružanja netransparentan. Proces planiranja se takođe drži u tajnosti, pa je jako teško proceniti da li je se nabavke vrše u skladu sa planovima i strateškim dokumentima, ili se pak vode dnevnom spoljnom i unutrašnjom politikom.

Ipak, ogromni skokovi u vojnom budžetu tokom godine, koji se utvrđuju rebalansima, ukazuju da je ipak reč o drugoj opciji, ocenjuje za Danas istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Marija Ignjatijević.

Analiza nacrta budžeta za 2023. godinu, koju je Danas sproveo u saradnji sa još tri regionalna medija, pokazala je da Srbija za sektor odbrane planira da izdvoji čak 1,4 milijarde evra, ubedljivo više nego Hrvatska, koja u te svrhe planira do 1,1 milijarde, Bosna i Hercegovina kojoj ta stavka budžeta za narednu godinu iznosi 145 miliona evra ili Crna Gora koja će opredeliti 67 miliona evra. Ni u jednoj od ovih država nije precizirano koliko će tačno novca biti potrošeno na naoružanje, osim u Srbiji gde je kupovina oružja obuhvaćena veoma širokom stavkom „oprema i mašine“, za šta je planirano 514 miliona evra, ali nije objašnjeno na šta se tačno to odnosi.

– Kupovina naoružanja se nalazi u budžetu Ministarstva odbrane Srbije u okviru vrlo opšte kategorije „Mašine i oprema“, iz koje je nemoguće precizno utvrditi šta se nabavlja i koje su vrednosti nabavki. Budžet nije raščlanjen da bi se mogao povezati sa konkretnim nabavkama ili projektima, a javnost te informacije dobija isključivo kroz povremene izjave političara, objašnjava Ignjatijević.

Uprkos netransparentnosti ovih troškova države, BCBP je u svom istraživanju o sistemima odbrane u regionu „Balkanski monitor odbrane“, jasno uočio da je budžet Ministarstva odbrane Srbije rastao od 2016. upravo u korist nabavki naoružanja i vojne opreme, naglašava sagovornica Danasa.

– U okviru vojnog budžeta ta stavka je 2017. godine iznosila 11 odsto, a u poslednje tri godine, ona se kreće tik ispod 45 odsto vojnog budžeta i oko jednog procenta BDP-a. Najveći skok se dogodio 2021, kada je tokom godine rebalansom budžet pomenutog Ministarstva uvećan čak preko 50 odsto, napominje Ignjatijević.

Kako dodaje, i sama struktura budžeta je nepovoljna, s obzirom da je državna kasa za odbranu rasla u korist naoružanja, što je za posledicu imalo da u poslednje tri godine, uključujući i predlog za 2023, veći procenat odlazi na oružje nego na ljudske resurse i tekuće troškove.

– Jedan od najvećih problema sa kojim se sistem odbrane suočava u poslednjih nekoliko godina je ogroman odliv kadra, uzrokovan lošim materijalnim uslovima, ali i lošim uslovima rada uopšte, koji zavisi od funkcionisanja čitavog sistema, pa i izdvajanja za tekuće troškove. U periodu krize izazvane prvo pandemijom, pa ratom u Ukrajini i posledičnom ekonomskom i energetskom krizom, postavlja se pitanje da li je toliko uvećanje budžeta za odbranu prioritet. Međutim, vojska tradicionalno uživa veliko poverenje građana, prema našim istraživanjima ima podršku kod oko 65 odsto stanovništva, te je pogodna za oblikovanje stavova javnog mnjenja i često se koristi u političke svrhe, za kupovinu unutrašnjih, ali i spoljnopolitičkih poena, zaključuje Ignjatijević.

U pomenutom istraživanju balkanskih sistema odbrane, istraživači BCBP-a utvrdili su da je, u godinama kada su kupovani oružje i oprema, većina zemalja prikazivala veliku razliku između planiranih i stvarnih rashoda, što ukazuje na nedostatak dugoročnog planiranja i sklapanje ugovora o nabavkama po ad hoc sistemu.

„Velika diskrepanca između inicijalnih zakona o budžetu i stvarnih rashoda najveća su u Srbiji… Samo je Srbija prešla prag izdvajanja od dva odsto BDP-a na odbranu, i to u 2021. godini, kada je napravila značajan skok, u isto vreme kada i Hrvatska. Bosna i Hercegovina ima najniže izdatke za odbranu u regionu, koje održava ispod jednog procenta BDP-a. Crna Gora i Severna Makedonija su, odmah nakon prijema u NATO, povećale potrošnju nabavkama naoružanja i opreme. Albanija je najmanje transparentna kada je reč o budžetu i završnim računima, koji prikazuju samo nekoliko opštih kategorija“, neki su zaključci iz istraživanja.

Kada je u pitanju struktura budžeta, BiH se izdvaja po tome što troši skoro 90 odsto novca na personalne troškove, dok je u Srbiji taj udeo 35 odsto. Kada je reč o naoružanju i opremi, od 2017. godine samo Srbija troši više od 20 odsto vojnih izdataka na tu stavku. Prema planovima, u Srbiji bi taj procenat 2023. trebalo da bude 47 odsto, a u Hrvatskoj 39 odsto, navodi BG centar u istraživanju.

Osnov za toksičnu i ratobornu retoriku

„Teme vezane za odbranu se često politizuju i zloupotrebljavaju, tako da u regionu često služe kao osnov za toksičnu i ratobornu retoriku. Lažne vesti i pogrešno protumačene ili neproverene informacije o naoružanju, vojnoj potrošnji ili međunarodnoj vojnoj saradnji često su prisutne u medijima. Kako bi lako postigli političke poene, neodgovorni političari i funkcioneri često daju proizvoljne izjave o naoružanju ili upiru prstom u susedne države. NJima se remete ionako krhki regionalni odnosi“, zaključak je monitoringa koji je sproveo BCBP.

Dogodine „vojni budžet“ veći 15 odsto

Analiza Danasa i regionalnih partnera pokazala je da će naredne godine Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije svakog građanina zemlje u proseku koštati malo više od 200 evra. „Prema Predlogu budžeta za 2023. Ministarstvo odbrane će u narednoj godini na raspolaganju imati 160,9 milijardi dinara ili malo manje od 1,4 milijarde evra. Ovogodišnjim budžetom predviđena je „povišica“ od 15 odsto za nadležno Ministarstvo. Najveći deo novca, oko 700 miliona evra, biće potrošen na funkcionisanje Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.